Kako se rešiti mrava iz bašte?
🕑 3 min čitanja
Mravi su i prijatelji i neprijatelji bašte! Zima je period kada miruju, ali već za dva- tri meseca treba odlučiti kako ih oterati. Prirodno, naravno!
Kada zavlada zima mravi ulaze u period hibernacije i u svojoj zapečaćenoj koloniji, duboko ispod zemlje rade samo ono najneophodnije da bi opstali. Zimi troše zalihe hrane iz tela i čekaju proleće. Za dva do tri meseca pojaviće se u bašti ili plasteniku i tada će se opet polemisati kako ih oterati. Stručnjaci se slažu da samo velike kolonije mrava mogu da štete biljkama, ali i da će oni sami otići pod uslovom da se otkloni uzrok njihovog pojavljivanja.
Zašto mravi gaje lisne vaši?
Naime, mravi su pravi alarm da su biljke napale lisne vaši! Simbioza između mrava i lisnih vaši je zapravo najveći problem baštovana. Jer, mravi se hrane „mednom rosom“ koju izlučuju lisne vaši. Oni će po svaki cenu štititi svoj izvor hrane. Medna rosa ili medljika sadrži šećer, koji mravi unose u svoju koloniju i hrane svoje „sunarodnike“. Oni lisne vaši često prenose sa biljke na biljku kako bi povećali proizvodnju medljike.
Jedino rešenje koje baštovani mogu da primene je da krenu u borbu protiv lisnih vaši. Ali, mravi će po svaki cenu preneti vaši na drugu lokaciju da bi ih zaštitili i obezbedili sebi siguran izvor hrane. Što više lisnih vaši ima na biljkama, kolonija mrava biće sve veća i veća. Tek tada će oni naneti štetu biljkama, koje će se osušiti zbog sistema kanala u zoni korena.
Motika, lavanda ili jednostavno čađ?
Mravi svoje kolonije prave u zemljištu koje se ne kopa. Zato ih često ima u voćnjacima. Ne vole da ih ljudi preterano uznemiravaju, ali ako su ipak odlučili da se nasele u bašti, onda treba primeniti neke od prirodnih metoda, koje će ih primorati da se presele na deo imanja, gde neće štetiti kultivarima. Mravinjak treba prekopati, i to duboko, a potom ga posuti pepelom ili krečom.
Poznato je da mravi ne vole oštre i jake mirise, te je ponekad dovoljno zabosti grančice ili listove peršuna, lovora ili lavande. Takođe, ne vole miris cimeta, belog luka i čađi. Dovoljno je blizu mravinjaka postaviti karton ili posudu sa malo čađi i oni će ubrzo napustiti to mesto. Ne vole ni miris sirćeta, smeta im talog od kafe, kora limuna ili duvan. Iz nama nepoznatog razloga mravi ne vole miris paradajza i skoro nikada neće graditi mravinjak u blizini ove biljke. Rastvor od ljute paprike takođe im nije po volji.
Zašto su mravi „dobri momci“?
Zalivanje mravinjaka ključalom vodom ili rastvorom borne kiseline nisu prva opcija u borbi protiv ovih zglavkara, jer oni su i korisni stanovnici zemljišta. Najpre, siguran su znak da su biljke napale lisne vaši. Potom, suzbijaju ostale biljne štetočine hraneći se njihovim larvama i jajima. Mravi na svom putu u potrazi za hranom prelaze i preko cvetova biljaka, tako da su nenamerni, ali veoma efikasni oprašivači. Ovaj podatak je važan ako se ima u vidu činjenica da se planeta suočava za osipanjem populacije prirodnih oprašivača.
Pomažu pritcama u lečenju!
Praveći kanale mravi doprinose boljem vazdušnom režimu zemljišta, te kiseonik lakše dolazi do korena biljaka. Vrednim radom štite biljke od grinja, gusenica i crva. Istovremeno su pticama hrana u prirodnom lancu ishrane. Ali, ptice se u mravinjaku oslobađaju i svojih parazita sa tela, pomoću mravlje kiseline. S druge strane, mravinjaci poboljšavaju kvalitet zemljišta, te je, recimo, sadržaj kalijuma tamo gde ima mrava dva puta veći, a fosfora čak 10 puta!
Sve što niste znali o mravima!
- mravi imaju dva želudca. U jednom je hrana za njih, a udrugom za ostale mrave
- kolonija mrava može da ima od 100 do milijaru jedinki
- mravi su čiste životinje i u koloniji imaju čistače koji odnose smeće iz mravinjaka u posebna odlagališta
- mogu da podignu teret 20 puta veći od svoje težine
- mravi prosečno spavaju sedam sati dnevno
- svaki mravinjak ima svoj miris
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0