Zašto je japanski cvet poseban?
🕑 7 min čitanja
Cveće je igralo značajnu ulogu u umetnosti i kulturi Japana kroz istoriju. Da li ste znali da Japan ima festivale cveća tokom perioda njihovog cvetanja?
Bez obzira da li poznajete nekoga iz Japana ili ste zainteresovani da saznate više o cveću ove zemlje, možda želite da ga posetite u proleće tokom čuvene Sakuro sezone cvetanja, ovaj članak će vas naučiti o raznim vrstama koje tamo možete pronaći. Nakon što ga pročitate, moći ćete da izaberete najbolje japansko cveće koristeći simboliku hanakotobe, a otkrivamo vam i kako možete da gajite najpopularnijie japansko drvo, čuvenu japansku trešnju.
Tradicionalno japansko cveće i njihova simbolika
U Japanu, cveće ima svoj jezik, poznat kao hanakotoba, što se doslovno prevodi kao „cvetne reči“. Praksa davanja značenja cveću došla je u Japan kasnih 1800-ih, ali je od tada čvrsto utkana u japansku kulturu. Hanakotoba se koristi za prenošenje različitih značenja u ikebani, umetnosti aranžiranja cveća i šarama kimona.
Kao i u nmnogim drugim kulturama, Japanci uzimaju u obzir simboliku različitih vrsta cveća kada ukrašavaju ili poklanjaju cveće drugim ljudima. Kulturna značenja povezana sa japanskim cvećem su karakteristična zbog istorije zemlje, tradicije i religije.
Međutim, kada govorimo o japanskom cvetu, evo na koje sve vrste mislimo.
Sakura (japanski trešnjin cvet)
Sakura, takođe poznata kao trešnjin cvet (ili japanska trešnja, kako se kod nas zove), kultno jesvetlo roze cveće koje većini ljudi padne na pamet kada pomisle na japanski pejzaž. Cveće cveta samo kratko vreme tokom proleća, a njihova prolazna priroda ih je povezala sa konceptom nestalnosti. U hanakotobi, cvetovi trešnje označavaju „lepotu srca“ i „postignuće“.
U Japanu, meteorolozi daju vremenske prognoze za cvetanje japanske trešnje kako bi ljudi mogli da planiraju hanami, japansku tradiciju gledanja sakure. Mnoga mesta u Japanu održavaju festivale tokom nekoliko nedelja dok su cvetovi izloženi. Zbog svoje sveprisutnosti u japanskoj kulturi, cvetovi trešnje postali su poznati kao japanski nacionalni cvet.
Cubaki (japanska kamelija)
Cubaki, ili kamelija na engleskom, tradicionalni je japanski cvet koji cveta na živopisnom zelenom grmu u proleće. Veliki, upadljivi cvetovi variraju u boji, rastu u nijansama kao što su roze, žute, bele ili crvene. Hanakotoba se menja u zavisnosti od boje cveta. Na primer, bela kamelija predstavlja „čekanje“, dok žuta kamelija simbolizuje „čežnju“.
Sumire (ljubičica)
Japanske ljubičice su sićušni, ljubičasti cvetovi koji su na japanskom dobili naziv sumire zbog vizuelne sličnosti sa posudom za mastilo („sumi“ znači mastilo, a „ire“ je kontejner). Mali grm raste u mnogim japanskim baštama, gde cveće cveta u proleće. Značenja hanakotobe za ljubičice su „mala ljubav“, „malo blaženstvo“ i „iskrenost“.
Momo (breskva)
Momo je delikatan cvet koji cveta na stablima breskve u proleće. Cvet se pojavljuje u više nijansi ružičaste, ponekad ima različite boje čak i na istom drvetu. U hanakotobi, momo označava „fascinantnu ličnost“.
Sakurasou
Sakurasou je poznat kao japanski peršun. Ovaj nežni, ljubičasti cvet cveta u proleće i pojavljuje se u prirodnom pejzažu Japana. Njegovo ime je slično sakuri jer cvet podseća na cvetove trešnje, najpopularnije cveće u Japanu. Simbolika cveća za sakurasu je „dugotrajna ljubav“ i „želja“.
Fudži (Visterija)
Fudži je japanski naziv za gliciniju, svetloljubičasti cvet koji tokom proleća visi sa grana drveća u grozdovima. Fudži je popularan cvet koji možete naći okačen na rešetkama u baštama. Najčešća hanakotoba za gliciniju je „dobrodošla“ ili „ljubazna“.
Bara (Ruže)
Iako ruže nisu izvorno japansko cveće, one su podjednako popularne za izražavanje ljubavi i romantike u Japanu kao i u ostatku sveta. Takođe možete pronaći ovo prelepo cveće koje raste u baštama širom Japana.
Ruže simbolizuju ljubav u hanakotobi, ali značenje se može promeniti u zavisnosti od boje i broja cveća u buketu. Crvene ruže (akaibara) prenose strast, ali ružičaste ruže (momirobara) izražavaju sreću ili poverenje. Ako želite da poklonite ruže nekome ko vam se sviđa, možda biste želeli da se držite crvene ruže umesto žute ruže (kiiroibara), koja označava ljubomoru.
Asagao (Jutarnja slava)
Asagao, poznat kao jutarnja slava na engleskom, japanski je cvet u obliku trube koji cveta tokom leta. Pošto cvet cveta samo tokom prohladnih jutra, a latice počinju da venu do popodneva, hanakotoba za ovaj prelepi cvet je „kratka ljubav“.
Hanašobu (japanski iris)
Možete pronaći japanske irise koje cvetaju u kasno proleće u leto, prepoznatljive po svojim jedinstvenim laticama i listovima u obliku mača. Ovo zapanjujuće cveće je obično svetlo plavkasto-ljubičasto sa žutom prugom u sredini svake latice. Na jeziku cveća, ljubičasta irisa označava „dobre vesti“ i „lojalnost“.
Himavari (suncokreti)
Himavari su veliki žuti cvetovi koje možda znate kao suncokreti na engleskom, koji se obično viđaju tokom leta kako rastu na ogromnim poljima. Poreklom su iz Amerike, ali su u Japan došli tokom Edo perioda. Suncokreti su postali toliko popularni u Japanu da imaju svoj festival, Himavari Macuri. Hanakotoba za himavari je „divljenje“.
Hasu (Lotos)
Hasu, ili lotos, je cvet poreklom iz Indije koji je postao blisko vezan za japansku kulturu zbog svoje veze sa budizmom. Ako posetite tradicionalnu japansku baštu tokom leta, verovatno ćete videti sveti lotos kako pluta u tamošnjim jezercima.
Simbolika hasua je „čista srca“ i „sveta“. Zbog kratkog perioda cvetanja, ima i značenje „otuđene ljubavi“.
Ajisai (hortenzija)
Hortenzija, ili ajisai na japanskom, raste tokom letnje kišne sezone. Jarke boje cveta ističu se na tmurnom, oblačnom vremenu, što ih čini popularnim za cvetne prikaze u baštama širom Japana.
Boja ajisaija se lako menja u zavisnosti od kiselosti zemljišta, što je uticalo da njegovo značenje u hanakotobi bude „nestalno“. Drugo značenje je „porodica“ jer cvetovi rastu tako blisko zajedno, što predstavlja porodičnu vezu.
Kosumosu (Kosmos)
Poreklom u Kini, reč za kosmos je napisana kao „jesenja sakura“ kineskim slovima jer oblik latica podseća na popularno cveće trešnjinog cveta u Japanu. Možete pronaći kosmos jarkih boja kako začinja japanska polja u jesen. Na jeziku cveća, kosmos nosi značenje „devojačkog japanskog srca“, „ljubavi“ i „čistoće“.
Festivali posvećeni cvetanju trešanja – Sakura
Sakura, ili cvet trešnje, slavi se vekovima i zauzima veoma istaknuto mesto u japanskoj kulturi. Ova stabla cvetaju samo nekoliko dana u proleće. Sezonska predstava se proslavlja zabavama u pogledu cvetanja trešnje ispod drveća. Sakure nisu samo lepe, već cvet simbolizuje proleće, vreme obnove i podseća nas na prolaznu prirodu života.
Legendarni japanski cvetovi trešnje sakure privlače gomile turista, kako iz Japana, tako i iz celog sveta. A mi vam u nastavku teksta donosimo kada i kako najbolje uživati u hanamiju (gledanju trešnjinog cveta).
Zašto je sezona cvetanja trešnje posebna?
Hanami je suštinski deo japanske kulture. Somei Ioshino (Jošino trešnja) je nacionalni cvet Japana, cveta ružičasto-belo sa prvim prolećnim rumenilama, a za japanski narod predstavlja priliku, optimizam i prolaznost života (poslednji je glavna tema u budizmu).
Za Japance, ovo je vreme da uživaju u novom toplom vremenu i da izlete u parkovima i baštama ispod cvetova. Za turiste, ovo je jedinstveno iskustvo sa beskrajnim foto-operacijama: drveće koje pršti bojama, često upotpunjujući veličanstvene pozadine hramova, slikovitih parkova ili mirnih vodenih puteva. Festivali cveta trešnje održavaju se u većim gradovima koji služe svim zabavama.
Kad treba da posetite Japan?
Iako nema fiksnog datuma – prognoza cvetanja trešnje je predmet mnogo ispitivanja u Japanu svake godine – sezona uglavnom traje od kraja februara do kraja maja. Apsolutna visina sezone gledanja sakure u ključnim destinacijama kao što su Tokio, Kjoto i Osaka se smatra poslednje dve nedelje marta i prve dve nedelje aprila.
Cvetanje počinje prvo na suptropskom jugu Japana i širi se kroz zemlju do njenih najsevernijih ostrva.
Stvari koje treba razmotriti
Sezona cvetanja trešnje je daleko najpopularnije doba godine za posetu Japanu, tako da je najvažnije planirati rano. Hoteli u većim gradovima, posebno u Kjotu, obično rezervišu oko 8-9 meseci unapred. Isto važi i za međugradska putovanja: najpogodniji šinkansen brzi voz saobraća između Tokija, Kjota, Osake i Hirošime takođe se brzo puni.
Popularnost poseta u ovo vreme takođe utiče I na cene u Japanu. Cene hotela su najveće u celoj zemlji, a u najboljim objektima u Kjotu mogu biti skoro tri puta veće od uobičajenih.
Najbolja hanami mesta u Japanu
Cvet trešnje se javlja širom Japana, tako da se poseta tokom sezone savršeno uklapa u potpuno prilagođeno putovanje širom zemlje. U Tokiju, najbolja mesta za gledanje punog cveta su park Ueno, Šindžuku Gjoen ili Čidorigafuči jarak ispred Carske palate. U Kjotu ćete pronaći stabla trešanja u cvetu koje uokviruju sve glavne lokacije kao što su zamak Nidžo ili Kijomizudera, ali posmatranje je posebno divno u Botaničkim baštama i duž vodenih puteva kao što su Filozofska staza i park Nakanošima u blizini Arašijame.
Zamak Himeji – jednostavan jednodnevni izlet iz Kjota posebno je popularan među Japancima, sa preko 1.000 stabala u zemljištu. Zamak Osaka ima 4.000 stabala i jednako je jednostavan izlet iz Kjota (ili vredan noćenja). Severne obale jezera Kavagučiko u Nacionalnom parku Hakone nude zadivljujuću fotografiju planine Fudži uokvirene sakurom, a na nešto višoj nadmorskoj visini trebalo bi da bude tempirana za kraj vašeg putovanja.
Gajenje japanske trešnje u Srbiji
Japanskoj trešnji najviše odgovara ilovasto zemljište bogato humusom, a najbolje vreme za sadnju je rana jesen. Osetljiva je i ne može da podnese sušu, pa se zemljište mora konstantno održavati vlažnim. Za pravilan razvoj mora joj se obezbediti minimum 6 sati direktnog sunčevog svetla, ali neke vrste podnose i zasenjena mesta. Duži hladni periodi mogu ugroziti biljku, pa je treba zaštititi od bolesti i štetočina.
- Zalivanje
Japanskoj trešnji je potrebno dosta vode i dobro drenirano zemljište. Na močvarnim zemljištima ne raste, a ne odgovaraju joj ni tereni pored potoka i glinovita zemljišta. Dodatno zalivanje potrebno joj je tokom letnjih meseci, kada vlada suša i u toku prve godine od sadnje.
- Đubrenje
Japanskoj trešnji je potrebno blago kiselo zemljište, pH vrednosti oko 6,5. Đubrivo se ravnomerno raspoređuje ispod stabla, ne bliže od 1 m. Na ovaj način se najbolje obezbeđuju hranljive materije. Đubrivo treba primenjivati pre jakih kiša, a ne bi trebalo đubriti u jesen ili zimu, jer je tada biljka u fazi mirovanja i nije sposobna da usvoji hranljive materije.
- Presađivanje
Ako se presađuje iz saksija, treba sačekati proleće. Najbolje vreme za presađivanje je jesen, pre nastupanja prvih mrazeva, da bi se razvio dobar korenov sistem. Prve godine joj je potrebno redovno zalivanje.
- Zemljište
Japanska trešnja najviše voli umereno vlažno zemljište bogato humusom i neutralne reakcije. Previše vlažna zemljišta mogu dovesti do truljenja korena. Pravilnom obradom zemljišta i održavanjem neutralne pH vrednosti, moguće je sprečiti pojavu gljivičnih bolesti, a time i odumiranje stabala.
- Vreme sadnje
Najbolje vreme za sadnju je između novembra i marta, dok se biljke u saksije mogu saditi bilo kada, ali bi trebalo izbegavati zimu. Tokom godine je potrebno više je zalivati nego inače.
- Održavanje i nega
Japanskoj trešnji je potrebno najviše nege nakon sadnje ili presađivanja. Zaliva se kada je potrebno, ali se mora voditi računa da se ne zadrži previše vode da bi se izbeglo truljenje korena. Orezuje se kada su grane suve ili bolesne da bi se onemogućilo širenje bolesti.
Za cvet trešnje i tradiciju hanami vezuju se mnoge zanimljivosti. Na svetu postoji preko 200 sorti japanske trešnje, a stablo im cveta samo nedelju dana.
Foto: Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0