Važnost dnevne svetlosti
🕑 3 min čitanja
Kad u nekom prostoru ima previše dnevne svetlosti, to po pravilu nećemo ni primetiti, ali ćemo zato odmah uočiti ako je nema u dovoljnim količinama. Premalo dnevne svetlosti najbolje se opaža u zimskom periodu, kada je obdanica kraća. U tom periodu mnogo ljudi pati
od takozvane zimske depresije, koja je u većini slučajeva povezana s kraćim danima, odnosno – premalenom količinom dnevne svetlosti.
Dnevna svetlost i zdravlje
Dnevna svetlost izuzetno snažno utiče na zdravlje čoveka. Naime, svetlost (dnevna i veštačka) ima takozvane slikovne i neslikovne efekte na sva živa bića. Slikovne efekte doživljavamo kao sliku koja nam preko očiju stiže do mozga. Neslikovni efekti svetlosti se preko očiju prenose do hipotalamusa, koji deluje na pinealnu žlezdu, a time i na proizvodnju hormona melatonina. Bioritam čoveka uravnotežuje se pomoću hormona, pri čemu su najvažniji hormoni upravo melatonin i kortizol.
Koncentracija melatonina u našem organizmu najveća je tokom noći, pa zato taj hormon često nazivamo hormonom spavanja. Kortizol utiče na više funkcija u našem telu, između ostalog i na metabolizam i imunološki sistem. Koncentracija kortizola je najveća tokom prepodneva, kada smo i najspremniji za rad, čak i ako smo pod stresom.
Kod zdravog čoveka sa uobičajenim radnim vremenom koncentracije hormona ponavljaju se u 24-satnim ciklusima. Proizvodnja hormona se svaki dan “sinhronizuje” sa svetlošću kojoj je čovek izložen. Ako ljudsko oko ne dobija dovoljne količine određenih boja i svetlosti u odgovarajućem trenutku, može doći do poremećaja bioritma, što se prvo manifestuje nesanicom, umorom i neraspoloženjem, a kasnije pojavom hroničnih bolesti.
U domu
Nažalost, gotovo svi mi većinu svog vremena uglavnom provodimo unutar četiri zida. Dakle, da bismo osigurali svakodnevnu sinhronizaciju bioritma sa dnevnim ciklusom sunca, prvobitno treba da osiguramo dobru povezanost sa spoljašnjim svetom, jer će samo tako naše oko dobiti dovoljno dobre “podatke” o događanjima oko nas. Za ovo nam i služe naši prozori.
Kako u stambenim objektima imamo prostore s različitim namenama, i prozori u njima moraju biti pravilno pozicionirani. Veliki prozori čine stambeni prostor prijatnim i zdravim za život.
U boravišnom delu korisnik treba da ima što je moguće više dnevne svetlosti, a time i što je moguće veći ugao gledanja kroz prozor. Pri tome
ne smemo zaboraviti ni na okolinu objekta/kuće. Ako je okruženje uređeno s mnogo zelenila, treba iskoristiti svaki centimetar zida i postaviti velike panoramske prozore, koji će se protezati od poda do plafona. Velike prozore biramo i ispred spoljašnjih delova objekta (balkona).
Ako okolina nije previše zanimljiva, prozore možemo postaviti da budu na 80 cm od poda. Vrata balkona, lože ili terase neka u svakom slučaju treba da budu staklena i što je moguće viša.
U prostorima u kojima se uglavnom zadržavamo većinom u stojećem položaju (kuhinje) potrebno je osigurati vizuelnu povezanost sa okolinom na visini od približno 150 cm. Osim toga, u kuhinji moramo voditi računa i o staklenim površinama iznad radne ploče. Ovde je preporuka da donja ivica prozora bude na 130 cm od poda. Naime, prenisko postavljeni prozori mogli bi da nam zadaju poteškoće prilikom njihovog otvaranja, posebno ako se nalaze uz sudoper, gde bi prozor mogao da zapinje za slavinu.
Ako govorimo o prostoru koji se koristi kao garderoba, gde treba omogućiti odlaganje kaputa i jakni na vešalice, prozore planirajte na visini od 175 cm. Pritom bi bilo dobro da dosežu sve do plafona.
Dobro pozicioniranje
Prozori koji su smešteni na severnoj fasadi omogućuju ulazak velike količine dnevne svetlosti, ali ne uzrokuju pregrevanje prostora niti prodiranje neposredne sunčeve svetlosti u prostor, što bi moglo da uzrokuje neprijatno blještavilo.
Prozori okrenuti ka jugu maksimalno koriste blagodeti sunčeve energije, što je posebno bitno u zimskim mesecima, pa se ova orijentacija koristi kako bi se povećala mogućnost zagrejavanja korišćenjem sunca tokom hladnog vremena. U letnje doba kad je sunce visoko, staklene površine okrenute ka jugu mogu biti zaštićene od pregrejavanja izradom balkona, nadstrešnica, a mogu se koristiti i reflektujuća stakla koja odbijaju sunčeve zrake.
Tokom leta, velike količine sunčeve energije u jutarnjim satima primaju prozori okrenuti na istok, a predveče oni na zapadnoj strani. Pošto je sunce u tom periodu pod niskim uglom preporučuje se odgovarajuća zaštita prozora kako bi se izbeglo preterano zagrejavanje i blještavilo.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (1)
Kako pronaći idealan stan – saveti za kupovinu nekretnine | MojaPraktika - 22.11.2022
[…] U ovoj fazi je posebno potrebno da se dobro informišete. Obratite pažnju i na vrstu grejanja u zgradi, što je još jedna posebno bitna stavka. Takođe, važna je i strana sveta ka kojoj je stan okrenut, jer dobro pozicioniran stan donosi i optimalnu količinu dnevne svetlosti. […]