Mediteranska dijeta – više je način ishrane nego dijeta
🕑 4 min čitanja
Sadržaj
sakrij
U moru brojnih prehrambenih trendova, jedna dijeta se ističe kao pravo osveženje – Mediteranska dijeta. Dok većina popularnih dijeta propovedaju stroge restrikcije, a uz to i neizbežno gladovanje, mediteranska dijeta nudi nešto potpuno drugačije – izvanredan spoj raznolikih namirnica i zdravog načina života.
Ova ishrana ne nameće odricanje od brojnih namirnica već podstiče uživanje u hrskavim salatama, voćem, mirisnim začinima i svežem maslinovom ulju.
Sa svojim bogatim korenima u regionu Mediterana, ova dijeta ne samo da pomaže u borbi protiv suvišnih kilograma, već pruža i niz blagodeti za celokupno zdravlje.
Ukoliko želite da izgubite kilograme, a da se istovremeno hranite zdravo, nastavite sa čitanjem jer ćemo u nastavku teksta otkriti koja su pravila Mediteranske dijeta kao i kako izgleda njen jelovnik.
Šta je mediteranska dijeta?
Iako se svrstava u dijete, mediteranska djeta više je način ishrane nego što je klasična dijeta budući da predstavlja tradicionalni način ishrane zemalja poput Grčke, Španije, Italije.
Dakle, suština ove dijete je da se ona temelji na prehrambenim navikama koje su se razvijale vekovima u navedenim regionima.
Kada kažemo mediteranska hrana, obično nam prvo na pamet pada sveže ispečena riba, maslinovo ulje i vino. Ova dijeta sadrži konzumaciju svih navedenih namirnica, uključujući i vino.
Da, dobro ste čuli. Čaša kvalitetnog crvenog vina je čak i preporučeno.
Pored toga što ova dijeta nije klasična dijeta koja se temelji na rigoroznim pravilima, mediteranska dijeta ima brojne blagodeti po zdravlje srca, smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i sličnih zdavstvenih problema.
Kome je namenjena ova dijeta?
Mediteranska dijeta je namenjena svima onima koji imaju cilj da usvoje zdrave prehrambene navike i uopšte da vode zdrav način života.
Osim toga, Mediteranska dijeta je posebno korisna za sve one koje žele da smanje telesnu težinu ali i rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i drugih zdravstvenih tegova. U skladu sa tim, ova dijeta smatra se izuzetno korisnom za skoro sve grupe ljudi.
Iako je ovo jedna vrsta dijete koja je generalno zdrava, ipak postoje određene osobe koje bi trebalo da izbegavaju ovu dijetu ili da se prethodno posavetuju sa lekarom pre nego što otpočnu ovakvu dijetu.
To su svakako trudnice i dojilje, osobe koje imaju problema sa alergijama, osobe sa hroničnim bolestima i drugim specifičnim zdravstvenim stanjima.
Koje su prednosti mediteranske dijete?
Ne samo da je ovaj način ishrane idealan i za gubitak kilograma, već i ovaj način ishrane ima brojne blagodeti po naš organizam. Među glavnim prednostima ove dijete izdvaja se:
- smanjenje rizika od srčanih bolesti – Mediteranska dijeta podrazumeva konzumiranje namirnica poput maslinovog ulja, ribe, orašastih plodova, voće i povrće, što može smanjiti loš holesterol i poboljšati zdravlje srca.
- kontrola sećera – kako se u ovoj dijeti konzumiraju namirnice sa niskim glihemijskim indeksom, tako ona može pomoći u održavanju optimalnog niova šećera u krvi.
- poboljšava zdravlje i funkciju mozga – Namirnice poput maslinovog ulja i orašastih plodova su bogate omega 3 masnim kiselinama pa tako mogu pozitivno uticati na mozak i smanjiti rizik od brojnih bolesti poput Alchajmerove
- raznolikost i dostupnost namirnica
Hrana koja se jede na mediteranskoj dijeti
- voće
- povrće
- morski plodovi
- orašasti plodovi
- mahunarke
- žitarice
- maslinovo ulje
- mlečni proizvodi
- začinsko bilje
Hrana koja se izbegava na mediteranskoj dijeti
Postoje i određene namirnice čiji se unos izbegava jer se smatraju generalno štetnim za zdravlje. Namirnice koje je potrebno izbegavati na mediteranskoj dijeti u svakako:
- slatkiši i rafinisani šećer
- gazirana pića
- brza hrana
- prerađena hrana
- grickalice
- prerađene žitarice
Mediteranska dijeta jelovnik za 14 dana
Dan 1:
Doručak: Omelet sa spanaćem i paradajzom, integralni hleb, komad lubenice.
Ručak: Salata od tunjevine sa povrćem i maslinovim uljem.
Večera: Piletina pečena sa limunom i začinskim biljem, pečeni batat, paradajz salata.
Dan 2:
Doručak: Grčki jogurt sa medom i bademima, voćna salata (jabuka, kruška, jagode).
Ručak: Riža sa povrćem i mahunarkama (npr. grašak), začinjena maslinovim uljem.
Večera: Piletina ili riba sa zelenom salatom i maslinama.
Dan 3:
Doručak: Ovsene pahuljice sa bobičastim voćem i orasima.
Ručak: Sendvič sa integralnim hlebom, tunjevina, paradajz i masline.
Večera: Povrtna musaka sa patlidžanom, tikvicama i krompirom.
Dan 4:
Doručak: Voćni smuti sa bananom, bobičastim voćem i bademovim mlekom.
Ručak: Salata sa piletinom, paradajzom, krastavcima i feta sirom.
Večera: Losos pečen sa limunom i maslinovim uljem, pirinač sa povrćem.
Dan 5:
Doručak: Integralni tost sa avokadom i čeri paradajzom.
Ručak: Rižota sa povrćem i morskim plodovima (npr. škampima ili lignjama).
Večera: Pileći šiš-ćevap sa lukom i paprikom, zelena salata.
Dan 6:
Doručak: Grčki jogurt sa medom i orasima, komad voća po izboru.
Ručak: Salata sa testeninom, tunjevinom, paradajzom i maslinama.
Večera: Piletina ili riba sa pečenim povrćem.
Dan 7:
Doručak: Omlet sa spanaćem, paradajzom i feta sirom.
Ručak: Humus sa povrćem i integralnim hlebom.
Večera: lazanje
Nastavite kombinovati različite namirnice i recepte tokom narednih 7 dana kako biste održali raznovrsnost u ishrani. Preporučujemo poveći unos voća, povrća, mahunarki, ribe, maslinovog ulja i orašastih plodova, a ograničavanje crvenog mesa, slatkiša i prerađene hrane. Ne zaboravite i na redovnu fizičku aktivnost kako biste postigli najbolje rezultate na mediteranskoj dijeti.
Mediteranska dijeta za insulinsku rezistenciju
Insulinska rezistencija je poznato stanje u kojem ćelije tela postaju manje osetljive na insulin koji je ključan za održanje nivoa šećera u krvi. To može dovesti do povećanja nivoa šećera u krvi i eventualno razvoja dijabetesa tipa 2.
Postavlja se pitanje kakva je zapravo veza između insulinske rezistencije i mediteranske dijete?
Mediteranska dijeta može biti korisna za osobe sa insulinskom rezistencijom, jer naglašava ishranu bogatu namirnicama koje imaju nizak glihemijski indeks, zdravim mastima i obiljem vlakana.
Mediteranska dijeta 1800 kalorija
Tokom mediteranske dijete obično se ne pridaje veliki značaj merenju kalorija ali je jelovnik od 1800kcal pogodan za sve uzraste, a posebno se koristi i kao jelovnik za insulinsku rezistenciju.
Važno je napomenuti da se mediteranska dijeta treba kombinovati s redovnom fizičkom aktivnošću, smanjenjem stresa i drugim zdravim životnim navikama kako bi se postigli najbolji rezultati u kontroli insulinske rezistencije, a uz sve ovo svakako i savetujemo da se prethodno konsultujete sa izabranim lekarom i vezi sa ovim načinom ishrane.
Mediteranska dijeta iskustva
Iskustva sa mediteranskom dijetom su obično veoma pozitivna iako moramo naglasiti da su ona individualna budući da svaka osoba reaguje drugačije na različite prehrambene stilove. Ono što je uglavnom zajedničko svim ljudima koji su se oprobali u ovom načinu ishranu je sledeće:
- gubitak težine i održavanje željene težine na duže staze
- viši nivo energije
- poboljšanje digestivnog zdravlja
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0