Domaći mladi pisci – savremena književna scena i knjige koje vredi pročitati
🕑 5 min čitanja
Ako sebe ubrajate u ljubitelje književnosti, nema sumnje da redovno proširujete svoje čitalačke liste i pravite spiskove literature vredne čitanja. Dok se pojedini drže klasika ili knjiga proslavljenih nobelovaca, drugi traže dragocene priče savremenih domaćih i stranih autora.
Knjiga je sasvim izvesno vodič u svet. Otkriva nam nova prostranstva, oplemenjuje nam ličnost i može da bude riznica korisnih životnih lekcija. Originalnost, zanimljiv narativ i stil, kao i kvalitetno urađena lektura teksta odlike su dobre knjige koja predstavlja pravu dragocenost za svakog čitaoca.
Za sve koji žele da započnu Novu godinu novim naslovima pripremili smo listu knjiga domaćih mladih pisaca. Neki od autora su već afirmisani i nagrađivani za svoje stvaralaštvo, dok se drugi polako pokazuju kao pisci vredni pažnje. Bilo da volite poeziju, kratku prozu ili romaneskne forme, na ovom popisu ćete pronaći knjigu po svom ukusu. Pročitajte.
Srneća leđa, Ana Marija Grbić
Ovenčana nagradama “Grozdana Olujić” i “Stevan Sremac” prva zbirka priča autorke Ana Marije Grbić “Srneća leđa” pravo je osveženje na domaćoj književnoj sceni. Ana Marija piše iz ugla empatičnog posmatrača koji upija i želi da predstavi i pripoveda o običnosti, o malom čoveku koji ima ime i prezime, a opet nosi izvesnu dozu anonimnosti.
Već se sa korica knjige čuje glas recenzenta Mihajla Pantića koji opominje da u junacima ove knjige “nema ničeg junačkog”. Pa tako dobijamo nesvakidašnje originalno pripovedanje o ljudima koji se ni po čemu ne ističu i ne izdvajaju. Književni likovi koji štrče iz “Srnećih leđa”, zapravo mogu biti bilo koji ljudi koje srećemo svakodnevno. Slabi su, doživljavaju poraze, imaju brige – ljudi su, i autorka sve te slabosti razume i iz te perspektive o njima pripoveda.
Kao jedna od zapaženijih mlađih autora današnjice, Ana Marija Grbić živi u Beogradu, gde pohađa doktorske studije na Filološkom fakultetu i radi kao mentorka kreativnog pisanja književna urednica. Iza sebe ima zbirke pesama “Da, ali nemoj se plašiti” (2012), “Venerini i ostali bregovi” (2014), “Zemlja 2.0” (2018) i biografiju benda Idoli “Idoli i poslednji dan” (2019). Nakon zbirke kratkih i kraćih priča “Srneća leđa” (2021) objavila je u izdanju Geopetike i svoj prvi roman “Mrtvi na dodir” (2022).
Teferič na Slaviji, Sanja Savić Milosavljević
Vrhunski napisan, stilski zreo i sižejno kompaktan roman “Teferič na Slaviji” potvrdio je još jednom talenat mlade autorke Sanje Savić Milosavljević. Pripovedajući lako, sa (samo se čini) dozom nonšalantnosti, autorka vodi čitaoce kroz tri narativna glasa, upoznajući ga tako sa tri slučajno a doživotno isprepletane sudbine.
Petar, Jelena i monah Danilo (kasnije Dejan) govore svaki na svoj način i u skladu sa svojim poreklom, obrazovanjem i iskustvom – o životu, o suštinskom, duhovnom, ali i onom krhkom i osetljivom čovekovom postojanju na ovom svetu. Pripovest o trajanju, o ljubavi, gresima, ali i pokajanju sažeta je u sudbinama mladog delikventa Petra, slikarke Jelene i monaha Danila i njihovim međusobnim odnosima.
Kao što se u neobičnom snu na samom završetku romana “Teferič na Slaviji” sreću i živi i mrtvi, i grešni i oni što se kaju, tako se i čitaocu rađa nada u lekovitu moć oproštaja.
Sanja Savić Milosavljević je rođena u Sarajevu, ali živi u Beogradu, gde je završila master i doktorske studije na Fakultetu dramskih umetnosti. Objavila je zbirke pripovedaka “Kad žirafa progovori” (2010), Vrijeme vašara (2013), Brda (2020) i Priče lopova poštenjačine (2021), kao i romane “Neoštrine” (2016), “Tuđa kost” (2019), dramu “Srebrni car” i zbirku drama “Ptice i druge drame” (2019). Scenaristkinja je televizijskih serija “Vreme zla” i “Vreme smrti” po romanima Dobrice Ćosića, kao i nekoliko epizoda serije “Branilac”.
Jezava, Mladen Milosavljević
Kao pravo narativno blago u žanru folklorne fantastike roman “Jezava” autora Mladena Milosavljevića držaće vas čvrsto uz junake od početka do kraja priče. Pripovedajući o jednoj livatskoj porodici i njenim atavističkim sudbinama, Milosavljević vodi čitaoca kroz vekove i gusto tkanje pre svega demonoloških predanja. Susret za davno zaboravljenim natprirodnim bićima naše tradicije, jezivo preplitanje ovozemaljskog čoveka sa onostranim i neraskidivne niti kojima mračne sile pletu mrežu oko junaka ove nesvakidašnje knjige svrstavaju “Jezavu” u red najboljih dela horor žanra savremene srpske književnosti.
Mladen Milosavljević živi i stvara u Beogradu, gde je diplomirao Etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu. Urednik je sajta “Omaja”, koji je posvećen temama iz oblasti folklorne fantastike. Autor je romana “Kal juga” i “Večna kuća”, kao i poeme “Olalije”.
Slomiti kosti, Valentina Baktijarević
Druga knjiga poezije pesnikinje Valentine Baktijarević “Slomiti kosti” osvojila je čitaoce, ali i kritiku. Proglašena za najbolju knjigu topličkog pisca u 2022. godini, ova zbirka je toplo i emotivno poetsko delo koje pre svega iskreno govori o ljubavi i nedostajanju.
Valentinina poezija je detinje neposredna, otvorena i nežna, a istovremeno sposobna da izgradi čitav jedan svet od melanholije i čežnje. Lirski subjekt u “Slomiti kosti” je posebno ranjivog senzibiliteta, ogrnut ljubavnom nostalgijom, a opet – zbirka je izvan svakog kalupa i predstavlja modernu, multimedijalnu knjigu obogaćenu ilustracijama Suzane Su Vulović.
Valentina Baktijarević rođena je u Prokuplju, a živi i stvara u Beogradu. Objavila je zbirku poezije “Помеѓу” – Između” (Antolog, Skoplje, 2019), glumi, aktivno piše i prevodi.
Vakuum, Jovana Dišić
“Vakuum”, roman prvenac mlade spisateljice Jovane Dišić iz Požarevca, već svojim naslovom nagoveštava kompleksno i suštinski duboko putovanje koje prolazi glavna junakinja priče – Ana. Ako je vakuum prostor bez materije i metaforički – prostor u kome nema slobode, vazduha i disanja, onda ne treba da iznenadi osećaj teskobe sa kojom se junakinja stidljivo (ali hrabro!) bori. Život u malom mestu, rad u kulturnom centru u provinciji, veza bez strasti i ljubavi – sve su ovo okovi za mladu profesorku književnosti.
Sa konstantim pitanjima ima li uopšte uticaja na sopstveni život, neprestano analizirajući odnose i situacije, Ana nužno ulazi u paralizu – naizgled nespremna i nesposobna da napravi suštinsku promenu i preuzme kontrolu. Kroz brojna kolebanja i prerazmišljavanja junakinje, autorka čitaocu otkriva jedan neobično osetljiv unutrašnji svet i moć čoveka da napravi korak i menja sebe i svoju sudbinu.
Jovana Dišić rođena je u Požarevcu. Osnovne i master studije završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dosad je objavljivala kratke priče. Kao veliki zaljubljenik u folkloristiku, objavila je nekoliko naučnih radova u okviru te oblasti.
Psi koji trče unazad, Marko Đorđević
Druga knjiga autora Marka Đorđevića, a prva pesnička zbirka “Psi koji trče unazad”, nosi podnaslov “Mrtva priroda sa autoportretom”. Može se reći da je ova knjiga pesama pokušaj da se kroz sliku i metaforu prikaže jedan svet, intimno jezgro i fizionomija pre svega nostalgije i tuge. Nad ovim stihovima stalno bdiju oblaci melanholije i smrti. U kratkim pesmama sažeti su čitavi romani o jednom odrastanju, sazrevanju i traganju, čak i kada pesmu čini samo jedan stih, kao što je to slučaj sa “Mitologizovanom biografijom”: Samo me još ptice trgnu iz sna.
“Trčanje unazad” na koje nas poezija goni, istinski je lirski doživljaj. Koračajući unazad sa autorom, čitalac dobija priliku da se saživi sa nesvakidašnjom istorijom smrti i iskonskim osećajem usamljenosti.
Marko Đorđević je rođen u Kruševcu, a živi i stvara u Beogradu. Osnovne i master studije književnosti završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a trenutno piše doktorsku disertaciju iz oblasti usmene lirike. Jedan je od urednika pesničkog zbornika “Tajni grad”. Dosad objavio roman “Nije to ništa” (2016).
Da li ste već čitali knjige pomenutih autora? Možda imate svoje omiljene pisce sa savremene književne scene? Podelite sa nama u komentaru.
Fotografije knjiga: Srbijanka Stanković
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0