Kako stres utiče na fizičko i mentalo zdravlje?
🕑 3 min čitanja
Stres je prirodna reakcija na određene situacije. Može biti kratkotrajan,kako biste ostali koncentrisani, takođe dugotrajan, što može imati ozbiljne posledice po vaše fizičko i mentalno zdravlje. U daljem tekstu ćemo objasniti koje su posledice dugotrajnog stresa i koji tipovi stresa postoje.
Šta je stres?
Stres je način na koji telo reaguje na bilo koju vrstu zahteva ili pretnje. Kada se suočavate sa delikatnom situacijom, odbrambeni mehanizmi vašeg tela se aktiviraju u brzom i automatskom procesu poznatom kao “borba ili bekstvo” reakcija ili stresni odgovor.
Ova reakcija je način na koji vaše telo pokušava da vas zaštiti. Kada funkcioniše kako treba, pomaže vam da ostanete fokusirani. Međutim, izvan određene tačke, stres prestaje biti koristan i počinje da izaziva veliku štetu vašem zdravlju, raspoloženju, produktivnosti, odnosima i kvalitetu života.
Koje su posledice dugotrajnog stresa?
Dugotrajni stres, poznat i kao hronični stres, može dovesti do brojnih zdravstvenih problema. Hronični stres utiče na svaki sistem u vašem telu, od mišića i respiratornog sistema do kardiovaskularnog sistema i funkcije imunog sistema.
Vremenom, ovo može doprineti ozbiljnim zdravstvenim problemima kao što su srčane bolesti, visok krvni pritisak, dijabetes, depresija i anksioznost. Konstantna poplava stresa može oslabiti imuni sistem, čineći vas podložnijim infekcijama i bolestima.
Tipovi stresa
Postoji nekoliko tipova stresa, uključujući:
- Akutni stres: Ovo je najčešći tip stresa. Dolazi od zahteva i pritisaka iz nedavne prošlosti i očekivanih zahteva i pritisaka u bliskoj budućnosti.
- Epizodni akutni stres: Javlja se kada neko često doživljava akutni stres. Uobičajen je kod ljudi koji imaju stresan posao ili onih koji su preterano anksiozni.
- Hronični stres: Ovo je stres usled neprestanih zahteva i pritisaka tokom naizgled beskonačnih perioda. Može proizaći iz situacija kao što su siromaštvo, disfunkcionalne porodice ili nesrećni brakovi.
Emocionalni simptomi stresa
Emocionalni simptomi stresa mogu uticati na vaša osećanja i emocionalno stanje. Uobičajeni simptomi uključuju:
- Anksioznost: Osećaj strepnje ili straha.
- Nemir: Osećaj uznemirenosti ili nemogućnost opuštanja.
- Nedostatak motivacije: Teškoće u započinjanju ili završavanju zadataka.
- Razdražljivost ili bes: Frustracija i ljutnja
- Tuga ili depresija: Osećaj potištenosti ili beznađa.
Fizički simptomi stresa
Stres se može manifestovati fizički, što dovodi do različitih simptoma kao što su:
- Glavobolje: Redovne glavobolje i migrene su uobičajene.
- Bol: Bolovi su uobičajni, a najčešće su to bol u grudima od stresa, mišićima, vratu.
- Umor: Osećaj umora uprkos dovoljno sna.
- Problemi sa stomakom: Uključujući mučninu, dijareju ili zatvor.
- Problemi sa spavanjem: Nesanica i loš san.
Kognitivni simptomi stresa
Stres utiče na vaše kognitivne funkcije, što dovodi do:
- Problemi sa pamćenjem: Teškoće u pamćenju stvari.
- Teškoće sa koncentracijom: Problemi sa fokusiranjem na zadatke.
- Loša procena: Donošenje brzih ili iracionalnih odluka.
- Negativno razmišljanje: Sklonost da vidite samo negativne aspekte situacije.
- Stalna briga: Uvek očekivanje najgoreg scenarija.
Ponašajni simptomi stresa
Promene u ponašanju zbog stresa uključuju:
- Promene u apetitu: Previše ili premali unos hrane..
- Prokrastinacija: Izbegavanje obaveza i zadataka.
- Nervoza: Kao što su grickanje noktiju ili nemir.
- Povlačenje iz društva: Izbegavanje socijalnih interakcija i aktivnosti.
- Povećana upotreba alkohola ili droga: Oslanjanje na supstance za suočavanje sa stresom.
Šta je posttraumatski stresni poremećaj?
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je ozbiljna stresna reakcija koja se može razviti nakon doživljavanja traumatskog događaja. PTSP može biti rezultat incidenata kao što su prirodne katastrofe, nesreće, vojna borba ili lični napadi.
Simptomi PTSP-a uključuju flešbekove, noćne more, ozbiljnu anksioznost i nekontrolisane misli o događaju. Ljudi sa PTSP-om mogu takođe iskusiti emocionalnu otupelost, depresiju i poteškoće u održavanju bliskih odnosa.
Kako da se nosite sa stresom?
Upravljanje stresom je ključno za održavanje dobrog zdravlja. Evo nekoliko načina:
- Redovno vežbanje: Fizička aktivnost pomaže u smanjenju stresnih hormona i povećava endorfine.
- Tehnike opuštanja: Metode kao što su duboko disanje, meditacija i joga mogu pomoći u smirivanju.
- Održavanje zdrave ishrane: Zdrave namirnice pomaže telu da se nosi sa stresom.
- Dovoljno sna: Adekvatan san je neophodan da se rešite stresa.
- Ostanite povezani: Socijalna podrška prijatelja i porodice može pružiti utehu i smanjiti stres.
- Organizacija: Postavljanje prioriteta realnih ciljeva kako bi se smanjio stres usled vremenskih rokova.
- Potražite stručnu pomoć: Ako stres postane redovan, razmislite o razgovoru sa terapeutom.
Zaključak
Stres je prirodan deo života, ali kada postane hroničan, može imati ozbiljne posledice po vaše fizičko i mentalno zdravlje. Obratite pažnju na simptome i ako uočite bilo koji, pravovremeno reagujete da biste sprečili ozbiljniji problem. Tako ćete imati znatno kvalitetniji život.
Foto:Unsplash
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0