Gernika- Svedočanstvo rata
🕑 2 min čitanja
Pablo Pikaso je španski slikar, vajar i pozorišni dizajner. Smatra se jednim od najvećih umetnika proteklog veka. Rodio se u Malagi, 1881. godine. Uz Žorža Braka jedan je od predvodnika kubizma. Ceo život posvetio je umetnosti. Rodio se slabašan i otežano je disao. Navodno je ujak dunuo dim cigarete u bebino lice, tek nakon toga začuo se njen plač. Mali Pablo je još u detinjstvu pokazao ogromno interesovanje za crtanje. Kada se porodica preselila u Barselonu, Pikasov otac ubedio je profesore na akademiji da njegov sin polaže ispit za napredni razred. Taj proces je obično trajao čitav mesec, Pikaso ga je završio za sedam dana. Imao je samo 13 godina. Slavni Pikaso je imao razne faze tokom svog stvaralaštva i menjao stilove. Međutim, jedna slika ga je posebno obeležila. To je čuvena Gernika!
Nastanak ideje
Davne 1937. godine Pablu Pikasu stigao je zahtev od španske vlade za sliku. Ideja je bila da njegovo delo predstavlja Španiju na velikoj svetskoj izložbi. Pariz je bio domaćin smotre, a otvaranje je bilo predviđeno za leto iste godine. Slikar je na samom početku kuburio sa idejom, ometale su ga melanholija i frustracije iz privatnog života, ali to nije trajalo dugo.
U tom periodu Španija je bila u kandžama građanskog rata koji je trajao od 1936. do 1939. godine. Franko je predvodio španske naciste koji su se sukobili s republikancima. Iste te 1937. godine, uz pomoć Italije i Nemačke, bombardovana je Gernika. Grad je skoro do temelja uništen, poginuo je veliki broj žitelja. Upravo je taj događaj poslužio Pikasu da naslika jedno od najvećih dela u istoriji umetnosti. Gernika predstavlja svedočanstvo građanskog rata.
Početak slikanja i značenje
Pikaso je prvo napravio skice. Svaki je oblik prikazivao životinjske i ljudske odlike. Na levoj strani remek-dela pojavljuje se minotaur, tačnije njegova glava. To je zamišljeno kao simbol tiranije. Na slici prevladavaju monohromatske boje siva, crna i plava, na taj način slikar ukazuje na rat i užas koji on donosi sa sobom. Oslikvanjem pokreta želeo je da prikaže očaj i vapaj običnog naroda, te nedostatak ljudskosti kod arhitekata sukoba. Rrečju, agoniju. Na slici vidimo trougao u sredini i dva nepotpuna kvadrata sa obe njegove strane. Trougao obuhvata ispružene ruke obezglavljenog vojnika sa leve strane, do stopala žene koja beži a nalazi se na desnoj strani. Konj koji umire simbol je smrti civilizacije. Ruka osobe koja drži mač poznati je simbol otpora i herojskog čina. Vidimo i ispruženu ruku koja nosi lampu, za Pikasa to predstavlja simbol nade i slobode. Na desnoj strani je devojka čija poza podseća na raspeće Isusa Hrista. A na drugoj strani su majka i njeno dete, potomci Pijete. Svi imaju otvorena usta, time je predstavljen krik zbog užasa rata.
Gernika 3D-Youtube
Zanimljivo je da Pikaso nije dozvoljavao da slika bude izložena u Španiji sve dok u zemlji ne bude bila uspostavljena demokratija. Zato je bila deo Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Tek 1981. godine, i to šest godina nakon Frankove smrti, Gernika stiže u Španiju. Izložena je u Muzeju kraljice Sofije u Madridu. Što se tiče gradića Gernika, on je obnovljen i danas se u njemu održavaju razne radionice i konferencije na temu mira.
Fotografija:
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0