Knjige za izlaženje iz čitalačke krize
🕑 4 min čitanjaKoliko god da ste pasionirani čitalac, sigurno vam se bar jednom u životu desilo da zapadnete u čitalačku krizu. To je onaj dobro poznati osećaj kad zaglavite na 86. stranici popularne knjige i ne možete nikako dalje. Dugo se zadržavate, prelećete preko teksta, a da vas neko pita šta čitate, teško da bi dobio ikakav odgovor. Imate jak osećaj da je pogrešno da započetu knjigu ostavite, a mesecima se ne odlučujete da promenite štivo i krenete dalje.
Prema istraživanju koje je objavljeno na sajtu Lagune, čak 54% ljudi u nekom trenutku u životu oseti umor od književnosti i zastoj kada im se ništa ne čita. Ako imamo u vidu koliko je samo čitanje blagotvorno za celokupan naš život, vrlo je važno da usvojimo tehnike koje će nam pomoći da ovaj period nečitanja što kraće traje.
U nastavku teksta delimo sa vama nekoliko trikova za podizanje čitalačke kondicije, kao i predloge za čitanje koji će vas pogurati da se vratite vašim zdravim književnim navikama.
- Ne morate svaku knjigu da završite
Važno je da razumemo da se naše kupovne navike ne moraju podudariti sa čitalačkim i da ne treba da nas grize savest zbog nagomilanih knjiga koje čekaju svoj red. Umberto Eko je u svom eseju lepo objasnio zbog čega su nepročitane knjige sastavni deo naše ličnosti i zbog čega su važne. A ako je to on rekao, sa impozantnom bibliotekom od preko 50000 knjiga (koje takođe nije mogao da stigne da pročita), onda ne treba da smeta ni vama.
Takođe, među čitaocima postoji verovanje (možda sujeverje pre) da je čitanje susret i da vas knjiga sama nalazi u trenutku kad vam je najpotrebnija. Ako ste zaglavljeni sa nekom, znači da joj nije vreme. Ostavite i krenite sa nečim drugim. Sama će vas naći kad bude bilo vreme za to.
- Vratite se knjizi koju ste voleli
Postoji podatak da je Gete u svojoj biblioteci imao nekoliko stotina knjiga, koje je stalno u toku svog života iščitavao. Mi danas nemamo osećaj da je Gete nešto važno propustio u životu zato što nije čitao onoliko koliko se danas čita. Čak naprotiv.
Razbijanje čitalačke blokade je možda najbolje sa knjigom koju ste već ranije čitali sa uživanjem i sećate se utiska koji je ostavila na vas. To je dobro polazište za uranjanje u već dobro poznati svet. Ako vam je poznat osećaj repriziranja omiljenih filmova i serija, zašto taj osećaj ne biste razvili i kroz knjige. U ostalom, zar nije Milorad Pavić rekao da svaku knjigu treba čitati bar dva puta – kada ste mlađi od glavnog junaka i kada ste stariji od glavnog junaka. Testirajte svoje perspektive i pripremite se za nove uvide.
Ako Geteu to nije smetalo, zašto bi vama?
- Isključite mobilne telefone
Prokrastinacija je bolest savremenog čoveka i podrazumeva odlaganje obaveza, planova i zadataka za kasnije. Ako veći deo slobodnog vremena skrolujete po internetu čitajući sve i svašta, gledate reels-e i šaltate po društvenim mrežama, čestitamo!
Vi ste prokrastinator i odlažete da se uhvatite u koštac sa obimnijim zadacima. Tu čak i vaše omiljeno štivo može da bude kolateralna šteta, jer ćete pre da se odlučite da radite nešto bez ikakvog angažovanja, nego da čitate i da razvijate svoje intelektualne potencijale.
Ostavite mobilne telefone i napravite ugodnu atmosferu za čitanje. Ako vam ni to ne uspeva, potrudite se da pronađete audio knjige i da vreme koje provedete uz telefon, bude pametnije iskorišćeno.
Čitajte kraća dela
Ovo je skroz logično. Ako ste mesecima u čitalačkoj blokadi, nećete se odmah odlučiti za Zlatno runo. U redu je da budete ambiciozni, ali pokušajte sa zaokruženim delima koja nisu previše obimna, a koja su „provereno dobra“. Premda smo zagovornici čitanja savremene književnosti koja prati tokove, život i probleme modernog čoveka, za prevazilaženje čitalačke krize uvek se možemo posvetiti nekim kultnim delima.
Vi ćete svakako imati svoju listu spram žanra koji vama odgovara, ali evo nekoliko knjiga kojima bismo se mi okrenuli.
Gori Morava, Dragoslav Mihailović
Za ljubitelje domaće proze nema ništa bolje nego kad im padne u ruke vrhunski napisano delo velikog majstora. Pošto su Kad su cvetale tikve omiljena lektira svih srednjoškolaca i pošto je manje-više znamo napamet, preporučujemo ovu autobiografsku fikciju, knjigu napisanu ispovednim tonom o detinjstvu, mladosti i ljudima kojih više nema. Poželećete da s vratite starim dobrim piscima i da iščitate još klasika.
Proširenje područja borbe, Mišel Uelbek
Nemoguće je da niste čuli za pisca koji izgleda vrlo upečatljivo i koji šokira čim progovori. To je isto učinio i sa prvim njegovim romanom, koji nema više od 150 stranica, a koji vas uznemiruje i tera na razmišljanje od početka do kraja. Glavni junak je misleći intelektualac, dobrovoljno izopšten iz društva koji svet analizira iz pozicije posmatrača. Ta pasivna uloga u svetu punog aktivizma daje mu za pravo da obesmišljava surove pojave modernog života i da ih dekonstruiše. Borba savremenog čoveka jedino ima opravdanja jedino ako traži dublju spoznaju i viši smisao. Posle ove knjige možete da budete ljuti i isprovocirani, ali ćete želeti da čitate i raspravljate još više.
Nepodnošljiva lakoća postojanja, Milan Kundera
Ljubavni trougao, pa bogami i četvorougao, dve suprotstavljene filozofije života, dva načina življenja, praško proleće 1968. godine, veliko rodoljublje i želja da se ode iz zemlje, Ničeova filozofija većnog vraćanja, priča o postojanju Boga i svenadirućem kiču. Jasno je da u ovakvoj knjizi nema mesta za predah i da je knjiga koja, verujemo, može da vas pokrene.
Cveće za Aldžernona, Danijel Kiz
Mislili ste da se nećemo dotaći naučne fantastike? Kakva greška! Cveće za Andžernona je kratak roman (u jednom tomu!) i sa značajnim nagradama koje je osvojio, pripada klasicima ovog žanra. Sama priča je više nego intrigantna, naročito u današnje vreme eksperimentisanja i razvoja veštačke inteligencije.
Pročitajte priču o Čarliju Godonu i o ljudskim naporima da stvore superinteligentno biće. Da li ćete navijati da uspe projekat? Pročitajte ovu knjigu, a zatim otvorite bezdan antiutopija, koje više i nisu tako fantastične kao što su bile u trenutku kada su napisane.
Pisma iz Srbije, Bojan Ljubenović
Je l’ volite dobru šalu? Mi smo narod poznat po humoru, pa je prava šteta da čitalačku blokadu ne pobedite jednim zdravim, satiričnim pričama o našoj zemlji. Pisma iz Srbije piše stranac, čime je postignut svojevrsni otklon i subjektivnost u opisima naših anomalija.
Hoćete da vidite kakav je „nebeski“ narod kad se pogleda malo sa strane? E onda je ovo prava knjiga za vas – puna zdravog humora i oštre kritike. Nakon ove knjige se ne staje, moraćete da pročitate sve savremene autore koji se malo šale, malo govore istinu, pa zbog toga moraju da budu relocirani iz zemlje.
Koji su vaši predlozi za pobeđivanje čitalačke krize? Pišite nam u komentarima.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0