Mihail Bulgakov – Morfijum kao inspiracija
🕑 3 min čitanjaMihail Bulgakov se ubraja u najveće svetske pisce, njegova dela su i dan-danas aktuelna. U životu su ga pratile razne glasine i ekscentričnost. Duži period prošlog veka knjige su mu bile zabranjene, a danas se prodaju širom sveta. Ali koliko god nam njegova dela bila poznata, neke stvari iz njegovog života nisu.
STUDENT MEDICINE
Mihail Bulgakov je tek u tridesetim godinama odlučio da se lati pera. On ne dolazi iz bogate porodice i sa dosta uspeha je studirao medicinu u Kijevu. Na taj put se odlučio pod uticajem svoja dva rođaka koji su bili doktori u Moskvi i Varšavi. Kada je Prvi svetski stigao u Rusiju, mladi Bulgakov je mobilisan kako bi spasavao živote u vojnoj bolnici. Zbog bolesti koje su ga snašle preselio se kasnije u Moskvu gde se posvetio pisanju.
MORFIJUM KAO INSPIRACIJA
Bulgakov je prvi put morfijum koristio u medicinske svrhe. Tokom jedne operacije se inficirao zbog čega je trpeo jake bolove. Spas je našao u morfijumu, od koga je ubrzo postao zavisan. Ovo iskustvo mu je poslužilo kao inspiracija za roman ,,Morfijum’’. Međutim, za razliku od glavnog junaka u romanu, Mihail je uspeo da se ivuče iz kandži zavisnosti.
CENZURA I KONTROLA
Njegova dela su stalno bila na meti kritike ili cenzure tokom života. To se moglo videti u slučaju romana ,,Bela garda’’ koji je jedini adaptiran za pozorište, ali je naziv predstave promenjen a neke scene uklonjene. Bulgakova je odlikovala velika hrabrost i nije se plašio da iznosi svoja mišljenja i stavove. ,,Pseće srce’’, jedan od svojih kultnih romana, predstavio je čitajući ga pred publikom i prijateljima piscima.
To nije naišlo na odobravanje, pa su na tom skupu bili i pripadnici policije. Zaključak je bio da je roman usmeren protiv svih uverenja i ideologije komunizma, zbog čega je obavljen pretres u njegovom stanu i konfiskovana jedina dva primerka rukopisa. Uspeo je Bulgakov da povrati svoje rukopise, ali je na snazi ostala zabrana objavljivanja. Verovali ili ne, prvi put roman je objavljen tek nakon 60 godina i to 1987, dugo nakon njegove smrti.
ZAPALJEN PRVI PRIMERAK RUKOPISA MAJSTOR I MARGARITA
Mihail Bulgakov je na romanu radio mnogo godina. Sam početak se vezuje za dvadesete prošlog veka, ali je već početkom tridesetih odlučio da spali kompletan rukopis. Zanimljivo je da lik Majstora, jedan od glavnih, nije postojao u prvoj verziji. Pisanju ovog remek-dela vratio se 1932. godine, kada nastaju legendarni likovi Majstor i Margarita. Na rukopisu je radio do samog kraja života, kada je bio toliko bolestan da nije mogao ni da diktira. Roman je ostavio supruzi koja je sve kompletirala i objavila.
LIKOVI U ROMANIMA
Inspiraciju za knjige i likove Bulgakov je nalazio u stvarnom svetu. Ljudi iz njegovog okruženja dobili su mesta u romanima. U kultnom ,,Majstoru i Margariti’’ za ženski lik poslužila je njegova treća supruga Elena. Kuća u romanu ,,Bela garda’’ identična je onoj u kojoj je živeo u Kijevu tokom mladosti. Jedan zanimljiv detalj u tom opisu izludeo je kasnije vlasnike stana. Elem, vođeni romanom, očajnički su pokušavali da pronađu sef smešten iza zidova i kompletno su razrušili kuću kako bi se dokopali blaga. Međutim, taj sef u realnom životu nikada nije postojao.
PRERANA SMRT
Pisac je umro je u četrdeset i osmoj godini. Otkazali su mu bubrezi, a te poslednje godine bile su bolne i teške. Nije bio u mogućnosti da piše, jer je počeo da gubi vid. Postoje indicije da se vratio morfijumu, jer je svim snagama pokušavao da završi rukopis ,,Majstor i Margarita’’.
Foto:Shutterstock
Povezane vesti
Komentariši objavu
Komentari (2)
Kako da objavite knjigu? Saveti kako objaviti knjigu korak po korak! | MojaPraktika - 07.11.2022
[…] Mihail Bulgakov je radio na svom remek-delu „Majstor i Margarita“ više od 10 godina. Rukopis je stvaran dok nije bio toliko bolestan da nije mogao više ni da diktira. Roman je prepustio supruzi koja ga je završila i objavila. […]
10 najznačajnih dela u istoriji književnosti | Moja Praktika - 09.11.2023
[…] i Margarita Mihaila Bulgakova je roman o demonima. Ova priča spaja fantastiku s kritikom sovjetskog društva. Bulgakovova […]