Romantizam u književnosti. Koje su njegove karakteristike?
🕑 4 min čitanja
Sadržaj
sakrij
Era romantizma je jedna od ključnih pokreta u istoriji svetske književnosti. Uključuje mnoga književna dela koja i danas čitamo i volimo, od Frankenštajna Meri Šeli do Mobi Dika Hermana Melvila. Zastupljena je u svim većim nacionalnim književnostima, velikim pesnicima od Puškina do Laze Kostića kod nas.
Bavljenje romantičarskom književnošću je ozbiljan zadatak. Mi ćemo se ograničiti na deset najvažnijih karakteristika romantizma u književnosti.
Šta je romantični pokret?
Termin „romantična književnost“ može zvučati kao da ima neke veze sa romansom, ali se zapravo odnosi na nešto sasvim drugo.
Reč „romantičar“ se može koristiti za opisivanje ljubavnih priča u bilo kojoj kulturi ili vremenskom periodu, dok reč „romantičarski“ opisuje književni pokret iz osamnaestog i devetnaestog veka. Mogli biste sada da sednete za svoj sto i pišete romantičnu poeziju, ali ne biste mogli da pišete romantičarsku poeziju bez pomoći vremeplova.
Period romantizma bio je intelektualni, umetnički i književni pokret koji se dogodio u Evropi i Americi u periodu 1780-1850. godine.
Šta je romantizam?
Evropski romantizam je počeo kao reakcija na načine na koje su industrijska revolucija i prosvetiteljstvo transformisali društvo.
Prosvetiteljstvo je dalo prednost razumu i racionalnosti nad emocijama i kreativnosti. Industrijska revolucija je urbanizovala Evropu. Tehnologija je cvetala, nauka se ubrzavala, a gradovi su postajali sve gušći.
Kao rezultat ovih promena, mnogi ljudi su se osećali kao da čovečanstvo gubi odnos sa prirodnim svetom i uzvišenim.
Tako su došli romantičari: grupa umetnika, pisaca i intelektualaca koji su slavili prirodu, emocije i duhovno u čoveku. Oni su kritikovali način na koji se društvo promenilo i veličali prošlost u svom radu.
Ko su bili najuticajniji pisci romantičnog perioda?
Važni romantični pesnici su Vilijam Vordsvort, Volt Vitmen, Henri Vodsvort Longfelou, Henri Dejvid Toro, Vilijam Blejk, Džon Kits, Semjuel Tejlor Kolridž, Emili Dikinson i Persi Biši Šeli.
Važni pisci fantastike iz doba romantičara su Emili Bronte, Šarlot Bronte, Meri Šeli (Frankenštajn), Herman Melvil (Mobi Dik), Džejms Fenimor Kuper (Poslednji od Mohikanaca) i Natanijel Hotorn ( The Scarlet Letter).
Tu su još i Edgar Alan Po, Viktor Igo, Puškin i Ljermontov kao predstavnici Rusije.
Koje su karakteristike romantizma?
Centralne karakteristike romantične ere su sledeće:
- Emocija i strast
- Kritika progresa
- Povratak u prošlost
- Strahopoštovanje prema prirodi
- Idealizacija žena
- Čistota detinjstva
- Potraga za subjektivnom istinom
- Proslava pojedinca
- Duhovnost i okultizam
Osobine romantičarskog pokreta
Pogledajmo detaljnije svaku od ovih karakteristika i analizirajmo neke primere iz romantičarske poezije i proze.
Emocija i strast
Romantičari su bili duboko u dodiru sa svojim osećanjima. Emocija je bila jedna od najvažnijih karakteristika romantičnog perioda.
Romantičarima je stalo do emocija kao što su strah, strahopoštovanje i užas. U pričama koje su pisali, likovi se često fokusiraju na sentimentalnije strane priče, uključujući njihove unutrašnje borbe, snove i strasti.
Kritika progresa
Romantičari su urbanizam i industrijalizaciju posmatrali u velikoj meri u negativnom svetlu. Mnogi romantičari su razumeli važnost napretka, ali su kritikovali način na koji je uticao na obične ljude.
U Engleskoj je industrijska revolucija stvorila veliku radničku klasu koja je radila u opasnim i iscrpljujućim uslovima. Provalija između bogatih i siromašnih se širila svakim danom. Mnogi romantičarski pisci oslikavali su ružnu stranu urbanizacije i komercijalizma i koristili su svoje pisanje da se zalažu za društvene promene u Engleskoj.
Povratak u prošlost
Za njihovu kritiku napretka vezana je i činjenica da su romantičari bili fascinirani prošlošću i vaskrsali je u raznim oblicima. Svojim pisanjem su sve podsetili šta je prošlost imala da ponudi i koliko se društvo udaljilo od dobrih starih vremena.
Mnogi romantičari su veličali srednji vek i oživljavali elemente književnosti – kao što su vitezovi u blistavim oklopima i devojke u nevolji – za koje se smatralo da su više srednjevekovni.
Strahopoštovanje prema prirodi
Romantičari su u prirodi videli izvor lepote i istine. Veliki deo romantičarske književnosti fokusira se na prirodu kao nešto uzvišeno. Postoji bezbroj romantičnih pesnika koji su pisali lirske balade o svemu, od ptica i cveća do planina i oblaka.
Idealizacija žena
U eri romantizma, na žene se gledalo kao na nevina, čista stvorenja kojima se treba diviti i poštovati. Mnogi romantični pesnici i romanopisci su svoje priče usredsredili na slavljenje čistote i lepote žene.
Nažalost, ova idealizacija je značila da je romantičarski pokret obično video žene kao objekte za muško divljenje, a ne kao ljude sa sopstvenim snovima i ambicijama.
Žene pisce kao što su Džejn Ostin, Meri Šeli i sestre Bronte morale su da objavljuju pod muškim pseudonimima zbog ovih stavova.
Čistota detinjstva
Romantičari su verovali da deci treba dozvoliti da imaju čisto, srećno detinjstvo.
U to vreme, mnoga deca su bila primorana da rade u fabrikama ili kao dimničari, što je bio opasan i naporan posao za koji su dobijali izuzetno niske plate. Romantični pisci i pesnici oslikavali su drugačiju vrstu detinjstva — srećno puno igre umesto posla.
Potraga za subjektivnom istinom
Romantičari su verovali da se istina može otkriti u prirodi i mašti. Oni su izbegavali objektivne istine nauke u korist subjektivnijih istina umetnosti.
Samoizražavanje je viđeno kao način da se postigne apsolutna istina, koja je bila trajnija i božanskija od bilo čega što je otkriveno racionalnim umom. Doveli su u pitanje ideju da može postojati ijedna istina.
Proslava pojedinca
Mnogi romantičari su sebe videli kao samostalne, nezavisne pojedince koji su stajali odvojeno od ostatka društva, a neki su čak odlučili da vode uglavnom izolovani, usamljeni život.
Ralph Valdo Emerson napisao je esej pod nazivom Samopouzdanje 1841. godine, opisujući važnost utvrđivanja sopstvenog puta i oslanjanja na sopstvene resurse. Jedan poznati citat iz eseja glasi: „Biti svoj u svetu koji stalno pokušava da od tebe napravi nešto drugo je najveće dostignuće“.
Odmak od konvencije
Romantičari su u duši bili buntovnici. Mnoge od njih su privlačili pokreti vezani za individualizam i slobodu od ugnjetavanja. Francuska revolucija i drugi pokreti ka demokratiji inspirisali su mnoge romantičarske filozofe.
Slično tome, pisci romantičara verovali su da pojedincima treba dozvoliti da odluče šta i kako žele da pišu, umesto da slede formalna pravila i klasične konvencije.
Romantizam je verovao da sadržaj književnosti treba da potiče iz mašte pisca, uz minimalan spoljni doprinos. Biti derivat, ili kopirati rad koji je postojao ranije, smatralo se najgorim grehom.
Kako je romantična književnost uticala na našu današnju književnost?
Romantizam kao književni pokret imao je ogroman uticaj na današnju književnost. Najdirektnije nasleđe koje su pisci romantičara ostavili za sobom su njihova dela, koja su i danas popularna i čitana. Romani i pesme iz perioda romantizma i dalje se predaju na univerzitetima širom planete.
Pre romantičnog pokreta, većina književnosti bila je usredsređena na eseje i proučavanje klasika, sa fokusom na racionalnost i istinu. Postojale su vrlo specifične konvencije koje su se očekivale od pisaca.
Književni romantizam je težište književnosti pomerio ka emocijama i mašti i time utro put mnogim budućim pravcima, pre svega modernistima.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0