Bogojavljenje- praznik krštenja Isusa Hrista
🕑 2 min čitanja
Jedan od 15 najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve, Bogojavljenje, proslavlja se 19. januara.
Za ovaj datum vezani su mnogi običaji i verovanja, a prema hrišćanskoj tradiciji, kada je Isus napunio 30 godina, došao je na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.
Kada je Isus ušao u reku, nad njim se otvorilo nebo sa kojeg je sišao Duh Sveti u vidu goluba. Zatim se sa neba čuo glas Boga: “Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji“.
Pri Isusovom krštenju, prema Svetom pismu, Bog se javio u tri oblika: kao glas s neba, kroz samo krštenje Isusa i u vidu goluba koji je sišao sa neba na Isusovu glavu. Upravo se zbog objavljivanja Sina Božjeg i praznuje Bogojavljenje.
Ovim događajem je ustanovljena i Sveta tajna krštenja, kada čovek postaje član Hristove crkve i čisti dušu od grehova.
Narodna verovanja i običaji
Otvaranje neba i pojava Boga vezuje se za ispunjenje želja. Veruje se da na Bogojavljensku noć vetar prestaje da duva, reke i potoci se zaustavljaju i cela vasiona utone u tišinu. Veruje se da baš tad Bog ispunjava želje, pod uslovom da zamislimo samo jednu. U nekim delovima naše zemlje u Bogojavljanskoj noći devojke odlaze na izvor da pre svitanja zahvate vodu. Uslov je da niko pre toga nije uzimao vodu s tog izvora. Tom prilikom u izvor ili reku baca se zrnevlje kukuruza ili pšenice i izgovara: “Kako ide voda, tako da kod nas ide berićet”. Potom devojke donose vodu u dom i u nju potope bosiljak. Veruje se da se na taj dan sveti voda.
Isto tako, u narodu postoji verovanje da su dani od Božića do Bogojavljenja nekršteni i da baš tada treba da se kadi kuća kako bi se očistila od zlih duhova.
Na ovaj dan pozdravlja se sa: “Bog se javi”, a odgovara se s “Vaistinu se javi”.
Bogojavljenski krst
Ovaj običaj potiče još iz paganskih vremena, kada se prinosila žrtva vodenom demonu, a Crkva je usvojila sličnu tradiciju. Danas se u vodu baca krst, kao simbol čovekove žrtve, a zatim ljudi plivaju do časnog krsta.
Nekada se osvećenje bogojavljenske vode obavljalo na raskrsnicama u gradovima i selima. Tada bi sveštenik postavio sto od leda a na njega ledeni krst oko kojeg su bile posude s vodom. Nakon svećenja, narodu se delila sveta vodica, a sto i krst ostavljani da se istope.
Bogojavljenska voda
I danas je verovanje u lekovitu moć ove vode veoma rasprostranjeno. Kaže se da ova voda ne može da se ukvari, čak i ako stoji u flašama cele godine. U narodu postoji verovanje da bogojavljenska voda leči bolesti, kako fizičke, tako i duševne. Nekada su ukućani pili po tri gutljaja ove vode stojeći na sekiri, kako bi cele godine “bili zdravi kao čelik”. Ovom vodom se i danas u nekim krajevima Srbije zalivaju čokoti vinograda, a na tapaju zrna pšenice ili kukuruza, da bi naredna godina bila rodnija. Ova voda se baca i u bunare kako bi se voda u njima pročistila.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0