Danas je Prepodobna mati Paraskeva – praznik Sveta Petka!
🕑 2 min čitanja
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 27. oktobar je datum kada vernici obeležavaju praznik Sveta Petka. Posvećen je Prepodobnoj mati Paraskevi, koja se smatra zaštitnicom žena, čuvarkom bolesnih i siromašnih. Smatra se ženskim praznikom, a u našem narodu se veoma poštuje.
Ko je bila Sveta Petka?
Rođena je u Epivatu, blizu Carigrada u 10. veku. Njenu biografiju je napisao patrijarh bugarski Evtimije, krajem 14. veka. Rano je ostala bez roditelja, te je sa 19 godina pošla u Carigrad kod svojih rođaka. Svoje pokloničko putovanje započinje u 21. godini, kada odlazi u Svetu zemlju i Jerusalim. Tada odlučuje da se ne vraća kod rođaka. Posle svog iskustva u pustinji, vraća se u svoj rodni Epivat, gde je narod prepoznaje kao svetu ženu koja se vratila da ih duhovno obogati.
Paraskeva je provela 40 godina u pustinji, čitajući Bibliju i moleći se. Beduini su je nazvali „an hatu” – plemenita dama (tako je nazvana još jedino prorokova, tačnije Muhamedova žena).
Preminula je sa oko 70 godina, a sahranjena u Epivatu. Mošti Svete Petke su posle 30 godina otkopane netljene i prenete u lokalnu crkvu. Kada se vraćao iz Svete zemlje, Sveti Sava je posetio Carigrad. Spominje se da je tom prilikom svratio u Epivat i poklonio se moštima Svete Petke. Pošto je Sveti Sava stigao u Trnovo, bugarski car je započeo pregovore da se Paraskevine mošti premeste u Trnovo.
Njene mošti su počivale tu vek i po, a potom je srpska vazalna kneginja Milica, Lazareva supruga, za vreme Turaka prenela iz Trnova u Srbiju mošti Svete Petke. Sultan Sulejman posle jednog veka vraća mošti u Carigrad, odakle se ponovo premeštaju u Rumuniju, posle 100 godina, u grad Jaši. Tamo se nalaze i dan-danas, a brojna poklonička putovanja iz Srbije usmerena su tamo. Mnogi vernici iz Srbije broje posete Jašiju, a tamo se svake godine šije novi pokrov i stavlja preko moštiju Sv. Petke, dok se prethodni sklanja i poklanja nekoj crkvi. Upravo na taj način je 2000. godine manastir Stubal kod Kraljeva dobio pokrov, koji se iznosi svakog petka u 17 časova.
Verovanja i običaji za praznik Sveta Petka
Prema verovanjima i običajima, žene danas ne bi trebalo da kuvaju, peru veš, niti da rade bilo kakav posao po kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Trebalo bi da devojke beru cveće i ukrase svoj dom kako bi tokom cele godine bilo mira i sloge.
U mnogim porodicama se slavi kao krsna slava, a postoji običaj da devojke pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, pa će u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža. Postoje i verovanja da su neki izvori kod nas lekoviti, pa se brojni ljudi okupljaju kako bi zahvatili vodu.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0