Đurđevdan – slava i običaji
🕑 3 min čitanja
Pripadnici pravoslavne vere proslavljaju 6. maja Đurđevdan kao uspomenu na Svetog Đorđa. Na sličan način spomen ovom svecu imaju i katolički hrišćani, proslavljajući imendan 23. aprila.
Prema broju svečara Đurđevdan zauzima drugo mesto u našoj zemlji, a čak prvo u Republici Srpskoj. Sveti Đorđe se slavi u i Kanadi, Kataloniji, Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Etiopiji, Gruziji, Grčkoj, Rusiji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Portugalu, ali slave ga i gradovi – Istanbul, Ljubljana i Moskva.
Značaj Svetog Georgija – Đorđa
Ovaj svetitelj se rodio u bogatoj porodici u Kapadokiji. Kada mu je otac postradao zbog vere, majka se s njim preselila u Palestinu. Iako je vaspitavan kao hrišćanin, Đorđe je već u 20. godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. I baš u vreme vladavine ovog cara počeo je veliki progon hrišćana. Đorđe je istupio pred cara i odvažno rekao da i on veruje u Boga. Tim činom počelo je njegovo stradanje za veru. Ipak, njegovo mučeništvo nije bilo uzaludno. Naime, 10 godina nakon njegove smrti tadašnji vladar car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt kojim je zaustavljen progon hrišćana, a hrišćanska crkva proglašena za zvaničnu crkvu Rimskog carstva. Zbog pobede nad mnogoboštvom Svetog Đurđa zovu Pobedonosac.
Sveti Georgije ubiva aždahu
Sveti Đorđe se najčešće prikazuje u vojničkoj uniformi kako ubija aždaju. Veruje se da je aždaja simbol mnogobožačke vere koju je pobedio. Ovaj svetac se smatra granicom između zime i leta, a njegov praznik se vezuje za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, kao i za plodnost stoke te za dobre useve.
Narodna verovanja i običaji
Za malo koji praznik na ovim prostorima je vezano toliko običaja i verovanja, pa čak i magijskih radnji. Najvažniji običaji na ovaj dan su pletenje venaca od bilja, umivanje vodom u kojoj su biljke kao i kupanje u reci. Naime, veče uoči slave neko od ukućana nabere zelene grančice i njima okiti vrata i prozore u domu, kao i kapiju. Veruje se da će ovim činom godina i dom biti bogati i berićetni. U nekim delovima naše zemlje dom se kiti na sam Đurđevdan, pre zore.
Žene pletu i venčiće od đurđevskog cveća (maslačak, đurđevak i drugo prolećno cveće) i njime kite ulazna vrata doma i dvorišta. Venčići stoje okačeni do sledećeg Đurđevdana. Takođe, običaj je da se prave krstići od pruća leske koji se stavljaju na njive, bašte i vrtove kako bi sačuvali useve od grada.
Veče pred Đurđevdan domaćica u posudu s vodom stavlja prolećno bilje, a zatim i dren, pa zdravac, grabež i crveno jaje (čuvarkuću od Uskrsa). Na kraju posudu stavlja pod ružu u bašti, da prenoći. Ujutro se ovom vodom umivaju deca (da budu zdrava kao dren), zatim devojke (da se momci grabe za njih), stariji (da budu zdravi) pa onda i domaćin (da mu kuća bude berićetna).
Pre izlaska sunca, da bi bili jaki, ljudi su se nekada (a i danas u nekim delovima zemlje) kitili cvećem i biljem, vrbovim i drenovim prućem, te su se kupali u reci. Ponegde je narod bacao venčiće u reku.
Pre zore narod često odlazi u prirodu, gde se zajedno ručava. Obavezno se nosi jagnje i druge đakonije i pića. Narod se veseli do popodneva, mladi se opasuju vrbovim prućem i kite raznim biljem. Ovo je takozvani đurđevdanski uranak.
U selima su na ovaj dan orala brazda oko sela, jer se verovalo da se tako pravi magični krug koji ih štiti od zlih sila. Isto tako, na ovaj dan su meštani palili vatru da ih štiti od veštica i demona.
Toga dana stočari isteruju stoku na letnju ispašu. Kolje se prvo jagnje čijom krvlju su se ukućani nekada mazali po čelu i obrazima.
Postoji i verovanje da ako na Đurđevdan bude vedro, godina će biti plodna, a ako pada kiša, leto će biti sušno. Isto tako postoji verovanje da koliko nedelja do Đurđevdana bude s grmljavinom, toliko će biti tovara žita te godine.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0