Lazareva subota i Cveti: prolećni praznici i običaji vezani za njih
🕑 3 min čitanja
Lazareva subota ili Vrbica slavi se uoči praznika Cveti koji uvek pada na šestu nedelju Časnog posta. Ove godine Vrbica se proslavlja 16. aprila. Praznik je posvećen uspomeni na vaskrsenje Lazara: njega je Isus Hrist vaskrsao posle četvorodnevnog počivanja u grobu.
Poslednje Isusovo čudo
Lazar je živeo u Vitiniji i imao je sestre Mariju i Martu. Međutim, Lazar se iznenada razboleo i preminuo. Čuvši plač Lazarevih sestara, Isus, koji je bio na putu za Jerusalim, došao je u Vitiniju gde je Lazar četiri dana ranije bio sahranjen. Došavši do groba, naredio je da se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe. Naočigled svih, ovaj je to i učinio, sav uvijen u pogrebne pokrove. Čitav događaj, detaljno opisan u Jevanđelju po Jovanu, smatra se pobedom života nad smrću, ali i nagoveštajem Hristovog stradanja i vaskrsenja. U isto vreme, vaskrsenje Lazarevo predstavlja i poslednje Hristovo čudo, jer je ubrzo po dolasku u Jerusalim razapet na krstu.
Prema predanju, Lazar je posle vaskrsenja živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom. I danas se u narodu kaže da na ovaj praznik svi treba da budu ozbiljni i da izbegavaju šalu i smeh kako ne bi vređali svetitelja i njegovu večnu tugu. Na ovaj dan praznuje se i prenos njegovih moštiju s Kipra u Carigrad. Naime, car Lav Mudri sazidao je u Carigradu hram posvećen ovom svetitelju, a Lazareve mošti je preneo 890. godine. Kada su ljudi otkopali njegov grob, naišli su na mermernu ploču na kojoj je pisalo: „Lazar Četvorodnevni, prijatelj Hristov.”
Lazareva subota i običaji
Na Lazarevu subotu to jest na Vrbicu u pravoslavnim hramovima u popodnevnim satima služi se večernje bogosluženje i u crkvu unose mladi vrbovi lastari. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, zatim se obavi trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima, uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj dan predstavlja praznik dece. Majke ih svečano obuku i dovode u crkvu, gde im kupuju zvončiće vezane na trobojku, a stavljaju se i venčići na glavu. Tu su vrbove grane simbol palminih grana kojima su ljudi pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim. Mlade vrbove grančice nose se kući i stavljaju pored ikone i kandila.
Na ovaj praznik se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi s vodom. Narednog jutra, na Cveti, cvećem se kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo umivaju ukućani.
Običaj je da se tog dana mladi međusobno i daruju cvećem. S obzirom na to da se ovaj praznik proslavlja u vreme Uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan ni igrati ni pevati. Sa Lazarevom subotom započinju Vaskršnji praznici.
Lazarice
U srpskom folkloru, naročito u takovskom kraju, na Lazarevu subotu organizuju se posebne povorke, lazarice. Tu svečanu grupu čini šest neudatih devojaka od 14 do 20 godina. Zadatak im je da obilaze kuće u kojima ih daruju hranom i pićem, jer one simbolično najavljuju dolazak leta. Inače, ova grupa lepih devojaka kreće se po tačno utvrđenoj šemi. Dve igraju uloge muškog i ženskog Lazara, sledeće dve devojke su „prednice” u koloni, a iza njih idu dve „zadnjice”. Starije i više devojke idu napred, mlađe i niže pozadi. Inače, zadatak „zadnjica” je da prikupljaju darove od domaćina u čijem su dvorištu igrale i pevale.
Povorka se sastaje u kući devojke koja glumi Lazara. U toj kući ih starije žene podučavaju običajima i pesmama. Rano ujutro lazarice oblače svečanu narodnu nošnju: starinsku dugu vezenu košulju, jelek, crvenu suknju – „vutu“, tzv. pervaz sa šarama u obliku „kola“, pojas, crne vunene čarape i odžanke. Spreda preko pervaza za pojas pričvrste vezenu maramu, a sa strane po jednu sličnu, ali manju.
Oko vrata stavljaju ogrlicu od zlatnih ili srebrnih metalnih para „žutku“. Preko leđa ogrnu žutu maramu s resama. Na jeleku nose „kite“ od manistri u obliku trouglova i krugova, a u rukama „ćusteke“ od manistri. Na glavi imaju crvene marame vezane u tuрban ili šešire od slame okićene vencem od cveća. Prema tradiciji, muški i ženski Lazar predstavljaju mladence koji simbolišu plodnost i dolazak proleća, a potom i leta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0