Saznajte kako se obeležavaju letnje slave
🕑 4 min čitanja
Tokom leta Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju brojne svece, a mi vam predstavljamo one najvažnije.
Vidovdan
Proslavlja se 28. juna i za njega su vezani brojni običaji, ali i istorija srpskog naroda.
Pored toga što se na taj dan 1389. godine odigrala Kosovska bitka, na Vidovdan 1869. donet je Namesnički ustav Kneževine Srbije, čuveni Vidovdanski ustav. Kraljevina Srbija je 1889. prvi put svečano obeležila Vidovdan na najvišem državnom nivou. Danas je, iako vuče korene iz paganskih verovanja, Vidovdan posvećen Svetom knezu Lazaru.
Prema predanju, uoči boja na Кosovu knezu Lazaru se javio anđeo, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: „Кojem ćeš se privoljeti carstvu dal’ zemaljskom ili nebeskome?“. Na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta raste crveni kosovski božur. Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana reke postanu crvene i poteku uzvodno.
Oko Vidovdana na našim prostorima svetaju dve vrste travčica: vidovčica i modra vida. Veruje se da uoči praznika žene treba da ih uberu i stave pod jastuk. Ono što tada budu sanjale, obistiniće se.
Neudate devojke toga dana pod jastuk stavljaju ove travčice, so i hleb, i navodno će te večeri sanjati budućeg muža.
Veruje se da na Vidovdan treba ustati pre zore i gledajući prema suncu, reći: „Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“
Ivanjdan
Srpska pravoslavna crkva 7. jula proslavlja Ivanjdan, praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja. I za ovaj dan vezani su brojni običaji i verovanja.
Tog dana posti se na ulju, a praznik je posvećen devojkama.
Nekada su devojke veče uoči praznika palile vatru i s vencima ivanjskog cveća celu noć igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka bi ponela ugarak iz vatre, venac od cveća stavljale bi na kapiju. U Čačku se veruje da te noći treba hvatati svice i nositi ih kući.
Vinogradari na Ivanjdan ne rade ali u vinograd treba da uđu tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Veruje se da loza u to vreme najviše napreduje.
Nekada su veče uoči Ivanjdana devojke brale ivanjsko (žuto ili crveno) i petrovsko (plavo) cveće a zatim od njega plele vence koje su stavljale na sve zgrade, torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu.
Postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i Svetome Jovanu“. Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest.
Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. S njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
Ognjena Marija
Ovu svetiteljku proslavljamo 30. jula po Gregorijanskom kalendaru. U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona. Zato baš kao i oni spada u ognjene svece koji „pale i kažnjavaju ognjem”. Slave je svi koji su imali štete od groma i oluje. Narodna izreka kaže: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu”. Veruje se da one kojima se na taj dan zapali žito ili seno Marija opominje jer su se ogrešili radeći na praznik.
Ognjena Marija se obeležava i kao krsna slava, a u nekim delovima istočne Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na taj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati „kao u svoj odraz u ogledalu”. Ipak, najzastupljenije je verovanje da se na Ognjenu Mariju ne treba kupati u „velikim vodama”, jer su baš na taj dan zabeleženi brojni nesrećni slučajevi, to jest utapanja u rekama i morima.
Sveti Ilija Gromovnik
Još jedan ognjeni svetac proslavlja se leti, tačnije 2. avgusta, a to je Sveti Ilija.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se u plamenim kočijama vazneo na nebo, pa se ta scena i slika na njegovim ikonama. Narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji. Prema verovanju, svetac se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je zapravo tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja. Postoji izreka: „Od Svetog Ilije sunce sve milije”.
Običaj je da se na Svetog Iliju jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i verovanje da deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela. Veruje se i da je med koji pčelari na Ilindan vade iz košnice posebno lekovit. Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću Kraljevine Jugoslavije ta tradicija je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0