Običaji za Spasovdan
🕑 3 min čitanja
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Spasovdan, to jest Vaznesenje Hristovo, 40. dan nakon Vaskrsa. Ove godine Spasovdan se praznuje 26. maja.
Prema hrišćanskom verovanju, 40. dan od vaskrsenje Isus se pojavio za trpezom pred svojim učenicima, govoreći: “Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.”
Da bi uspeli u tome, Hrist im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio im da do silaska Duha Svetog ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli da prenesu Hristovu veru i spasu ljude u veri, otuda potiče i sam naziv: Spasovdan.
Nakon toga Hristos je podignutih ruku učenike blagoslovio i onda uzneo u nebo.
Slava Beograda
Spasovdan je krsna slava Grada Beograda. Despot Stefan Lazarević je daleke 1403. godine proglasio Beograd prestonicom, a Spasovdan gradskom slavom. Poslednja spasovdanska litija u Beogradu nakon dolaska na vlast komunista bila je 1947. godine. U letopisu Vaznesenske crkve zapisano je da je litija bila kamenovana, a iste godine je zabranjena. Slava Beograda je obnovljena 1993. godine kada je centralnim ulicama prošla litija prvi put posle 46 godina. Litija inače ima ustaljenu trasu, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenske crkve, koja je izgrađena kao vojna crkva 1866, da bi nakon tri godine postala parohijski hram.
Narodna verovanja i običaji za Spasovdan
Mnogi običaji za Spasovdan vuku korene iz prethrišćanskog perioda. Naime, božanstvo Spas je pre hrišćanstva u narodu imalo ulogu zaštite i spasenja. Tako mu se narod obraćao molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”
Ovim danom praznovao se i “glavni četvrak u godini”. Bog Perun je, prema verovanju, gromovima i gradom uništavao useve, a Spas ih je spasavao pomoću žitnog klasa koji je držao u ruci.
Od Nove godine do Spasovdana nije se pilo mleko. Na Spasovdan se muškarci ne briju, žene ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. U Beogradu je do tridesetih godina prošlog veka postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlja njihov duh.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, Spasovdan se slavi i kao krsna slava, ali i seoska zavetina. Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala cicvara.
Toga dana ne rade se teški poslovi u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
U nekim delovima naše zemlje na Spasovdan, pre zore, ljudi su se kupali u rekama, a verovalo se da se u zoru mogu videti vampiri.
Takođe, na ovaj dan se nije jelo ništa dok se ne pojedu jagode.
Isto tako, verovalo se da oni kojima su deca umrla tog dana ne valja da okuse novo sezonsko voće. Prvo je trebalo da sezonsko voće podele sirotinji za dušu svoje dece.
Na ovaj dan, nakon liturgije u crkvi bogati su odlazili kućama gde su gostili prijatelje, a siromašniji ostajali ispred crkve gde su se veselili, igrali i pevali.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0