Šta se slavi na Veliku Gospojinu
🕑 3 min čitanja
Velika Gospojina je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti narodni običaji.
Velika Gospojina, Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevica spada u pet Bogorodičinih praznika, koji su ujedno i crveno slovo (to jest veliki praznici) u crkvenom kalendaru. Velika Gospojina je poslednji veliki praznik crkvene godine, a naredna počinje 1. septembra. Praznik predstavlja uspomenu na smrt Bogorodice i, prema crkvenom predanju, dan kad se ona vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Srpska pravoslavna crkva proslavlja ovaj dan 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana.
Kako je nastao praznik
Događaji vezani za Bogorodičinu smrt nisu sačuvani u kanonskim novozavetnim spisima (Novom zavetu), nego u apokrifnom spisu Dela Jovanova. Tim opisima je nadahnut gotovo celokupni himnopis praznika.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60, a prema nekim izvorima i 72 godine. Nadživela je svog sina i kao svedok mnogih slavnih događanja nastavila njegovu misiju. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Kao što joj je arhanđel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je obavestio i da će se na taj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja”. Jevrejin Jefonije napao je njen odar, ali mu je anđeo Gospodnji ognjenim mačem odsekao ruke koje su mu pak ponovo pripojene telu nakon njegovog pokajanja. Telo Bogorodice je pogrebeno u Getsimaniji, da bi treći dan bilo uzneto na nebesa. Prikaz gde anđeo odseca ruke Jevrejinu, protivniku hrišćana, čest je motiv ikona i fresaka koje prikazuju ovaj praznik.
U manastiru Sopoćani, zadužbini Nemanjića iz 13. veka, nalazi se jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija, koji je 15. avgusta (prema julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik. Najstarije svedočanstvo o ovom prazniku je u besedi jerusalimskog patrijarha Modesta iz 7. veka. Vek kasnije nalazimo tri besede Svetog Andreja Kritskog i tri besede Svetog Jovana Damaskina na praznik Uspenja. Jerusalimska crkva praznik proslavlja na grobu Bogorodice u Getsimanskom vrtu.
Narodna verovanja i običaji
Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se Međudnevica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava. Tada se odlazi i na izvore jer, prema narodnom verovanju, svi imaju lekovito dejstvo. U prošlosti su održavana bdenija u hramovima ili nad izvorima, i izgovarane su molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.
Tokom ovog perioda važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim i za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Takođe, ostavljaju se i „međudnevička jaja” od živine, kao najbolja za jelo i rasplod. Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji uvek su pratili narodni sabori i vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi druženja ili pak trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali i igrali u kolu, tu su se najčešće ugovarale i svadbe.
Praznik majki i dece
Praznik Velika Gospojina izdvaja se i kao praznik žena i dece. Žene između dve Gospojine beru biljke koje se unose u kuću da dom čuvaju od bolesti. Običaj je da za Veliku i Malu Gospojinu naročito žene poštuju veliki broj zabrana koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Isto tako, na ovaj dan nije dobro išta raditi rukama, naročito ne iglama, a nikako nije dobro započinjati nov posao. Bogorodica je zaštitnica svega živog na Zemalji, pogotovo porodilja i majki. One se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici. Trebalo bi da se njena ikona nalazi u svakoj kući. Verovalo se da na Veliku Gospojinu malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći u slučaju mnogih ženskih bolesti. Na ovaj dan žene treba da se pričeste.
Bogorodičin (Gospojinski) post
Post traje od 14. do 27. avgusta i predstavlja najmlađi, ali i najstroži post. Zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici vernici ga poste kao i veliki post: sve dane na vodi, osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino. Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg dozvoljeno je jesti ribu bez obzira na to u koji dan nedelje pao. Ali ako Velika Gospojina padne u sredu i petak, ne mrsi se, već i se i tada jede riba, vino i ulje. Na Preobraženje, prvi put tokom sezone, jede se grožđe koje se na taj praznik deli u crkvama i hramovima.
Uz strogi post, u ovo vreme obavljaju se obredi koji izražavaju zahvalnost Bogorodici, upućuju se molitve za rađanje dece, kao i molitve za rodnu zemlju i plodnu setvu. Ikona Bogorodice nalazi se u svakoj kući pravoslavnih vernika, a molitva njoj izgovara se u sva tri bogoslužbena kruga.
Izvor fotografije: https://dijaspora.tv/velika-gospojina-veliki-verski-praznik/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0