Sve o Uskršnjem postu što bi trebalo da znate
🕑 3 min čitanja
Pravoslavni hrišćani ove godine proslavljaju Uskrs 24. aprila, a ovom prazniku prethodi Veliki vaskršnji post
Svake godine pred Uskrs pravoslavni hrišćani treba da poste. U pitanju je Veliki to jest Časni vaskršnji post kojem prethode četiri nedelje: Zakejeva, Nedelja carinika i fariseja, Nedelja razmetnog sina i Nedelja poslednjeg suda. Ovi dani imaju za cilj da duhovno pripreme vernika za sam post, ali i za pokajanje. Post, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, služi da čovek očisti i duh i telo. Zato se pored uzdržavanja od određenih namirnica i pića savetuje i udržavanje od loših misli i dela.
U pravoslavnoj tradiciji postoje četiri glavna posta, pored Uskršnjeg, tu su Božićni post, zatim post Svetih apostola i Gospojinski post. Takođe, postoji i post sredom i petkom, kao i jednodnevni postovi u toku godine.
Uz sve navedeno postoje i takozvane trapave sedmice koje predstavljaju periode tokom kojih Crkva razrešava upotrebu svih namirnica, pa čak i sredom i petkom. Tako se, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izražava praznični karakter ovih perioda koji obavezno slede iza velikih praznika.
Veliki uskršnji post
Veliki post je najvažniji. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Hristovo vaskrsnuće. U pitanju je ujedno i najstroži post, a obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta zabranjeno je konzumiranje namirnica životinjskog porekla, što uključuje meso, jaja, sir, mleko i masnoću. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, a riba se može jesti isključivo na Blagovesti i praznik Cveti. Ostalim danima posti se na vodi, naročito sredom i petkom. Blagoslovom sveštenika, svim danima, osim srede i petka, može se vernik razrešiti ulja, u zavisnosti od njegovog zdravstvenog stanja.
Prva tri dana prve nedelje i tokom poslednje nedelje Velikog posta posti se strogo, na vodi. Veliki četvrtak je izuzetak, tada je dozvoljeno ulje i vino, a na Veliki petak uzdržava se od jela i pića do iznošenja plaštanice, to jest do 15 časova, nakon čega se s uzima lagan obrok na vodi. Strogo postimo i na Veliku subotu, koja je ujedno i jedina posna subota tokom godine.
Ove 2022. godine, Vaskršnji post počinje 7. marta, a završava se 23. aprila.
Vaskršnji post i narodni običaji
Prva nedelja Velikog posta naziva se Čistom nedeljom, jer se veruje da se u prvim danima posta u molitvama čuje vapaj duše koja se čisti.
U različitim krajevima Srbije u toku prve nedelje posta poštuju se razni običaji. Čisti ponedeljak ili čisti ponedelnik je prvi dan Uskršnjeg posta. Na Čisti ponedeljak žene se spremaju za praznik i čiste dom, a deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju. U većini domaćinstava nekada se na taj dan menjala slama u slamaricama i taj prostor se prao jer se verovalo da toga dana u njoj nema buva. Prvi ko uđe u dom na Čisti ponedeljak naziva se “kvočka”. U Republici Srpskoj tu osobu stave “na legalo”, to jest na slamu prosutu pored ognjišta pa je časte kuvanom rakijom i pogačom.
U nekim mestima običaj je da se do Čistog četvrtka ne jede kašikom. Isto tako, ognjišta se ne pale, a u domovima se poslužuje ranije spremljena hrana. U nekim delovima naše zemlje važi pravilo da muškarci do večeri ne jedu uopšte, a devojke ne nose nikakav nakit. Na ovaj dan se ne igra i ne peva, jer je sve u znaku tišine. Uveče se kokaju kokice i cela porodica okuplja.
Na sam Čisti četvrtak u južnim delovima Srbije prave se posebni kolači koji se daju stoci na Teodorovu subotu (prva subota Velikog posta). U planinskim krajevima naše zemlje ovaj dan je praznik čobana.
Druga nedelja posta naziva se Pačista, a u narodu se zove i Hroma. Dobila je ime po hromom konju za koga se veruje da ga u ove dane jaše sveti Teodor. Treća nedjelja je Krstopoklona, jer se tada vernicima koji su stupili u podvig posta na jutrenju iznosi časni krst na poklonjenje i celivanje.
Četvrta nedelja zove se Sredoposna, jer je u pitanju sredina posta.
Peta se naziva Gluva i tokom nje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi ne započinju.
Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista kad je ulazio u Jerusalim.
Sedma, poslednja sedmica je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja. Samo se popodne služi opelo raspetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0