Koliko je zdravo izlaganje suncu, a šta je previše?
🕑 4 min čitanja
Odmah na početku ovog teksta da još jednom ponovimo ono što verovatno znate. Generalno pravilo glasi: izbegavajte izlaganje sunčevoj svetlosti kad god je to moguće i redovno upotrebljavajte proizvode sa zaštitnim faktorima, čak i zimi.
Imajući to u vidu, u sezoni letovanja ne možemo da se ne zapitamo: koliko vremena, ipak, možemo da provedemo na suncu i kojim se rizicima izlažemo?
Da li je sunčanje loše za zdravlje?
Nažalost, nemamo dobre vesti. Sunčanje, tj. ležanje ili sedenje na suncu sa ciljem da dobijemo preplanuli ten nanosi velike štete koži i izlaže nas znatnim zdravstvenim rizicima.
Iako se tzv. bronzani ten često povezuje sa zdravljem, onaj sjaj koji ima preplanula koža sušta je suprotnost zdravlju. Tamnjenje kože je, zapravo, dokaz da je došlo do oštećenja DNK njenih ćelija. Drugim rečima, sunčanje oštećuje ćelije kože i ubrzava pojavu vidljivih znakova starenja. I, što je najopasnije, može dovesti do raka kože.
Dakle, bićemo direktni i nećemo vas poštedeti istine iako znamo da tokom letnjeg opuštanja sasvim sigurno ne želite da razmišljate o zdravstvenim rizicima. Ipak, činjenica je sledeća: ne postoji zdrav preplanuo ten! Sunčanje povećava rizik od karcinoma bazalnih ćelija, karcinoma skvamoznih ćelija i melanoma. Najbolja odbrana je da sasvim izbegnemo da nam ten potamni na suncu.
Kako, zapravo, dolazi do tamnjenja kože?
Koža tamni usled izlaganja ultraljubičastom (UV) zračenju, bilo da je u pitanju sunce ili solarijum. Ova vrsta zračenja izaziva genetska oštećenja ćelija kože. Koža pokušava da spreči oštećenja tako što proizvodi melanin, pigment koji koži daje boju. To dovodi do tamnjenja kože, tj. onoga što nazivamo preplanulost. Stručnjaci dodaju da je šteta koju sunčanje izaziva na koži kumulativna, tj. sabira se tokom godina, počev od prve preplanulosti.
Šta tačno rizikujemo kada se sunčamo?
Svoje zdravlje
Svaka peta osoba na svetu će do 70. godine razviti rak kože. Posebno su opasni solarijumi: širom sveta je dokumentovano više slučajeva raka kože izazvanih upotrebom solarijuma nego slučajeva raka pluća usled duvanskog dima!
Svoj izgled
Sunčanje čini da nam koža ubrzano stari. Vidljivi pokazatelji oštećenja su bore, tamne fleke i suva, preosetljiva koža.
Kako da zaštitimo kožu tokom letovanja?
Znamo da nije jednostavno, ali je važno da izbegavate bilo kakvo izlaganje suncu u periodu od 10 do 18 časova.
Ukoliko u tom periodu boravite na plaži, idealno je da potražite senku drveća. Zapamtite da čak i suncobran propušta određeni deo sunčevog zračenja. Najbolje je da u vreme najjačeg sunca, dok niste u vodi, nosite laganu svetlu odeću od prirodnih materijala, a lice zaštitite šeširom širokog oboda. I, naravno, uvek koristite proizvod s visokim zaštitnim faktorom.
Kako maksimalno iskoristiti zaštitu koju nude SPF i PPD proizvodi
Savremeno tržište zaista je bogato proizvodima za sunčanje, s raznovrsnim formulama i načinima nanošenja: od klasičnih krema i mleka, preko ulja pa do pena i sprejova. Verovatno će biti potrebno neko vreme da pronađete proizvod koji će vam idealno leći (da nije previše mastan, da ne ostavlja beli trag, da se lako razmazuje, da prija vašoj koži itd.). Ako pitate koja je najbolja krema za sunčanje, reći ćemo vam: ona koju koristite svakodnevno!
Zaštitni faktor 15, 30 ili 50?
SPF nam govori koliko duže možemo da boravimo izloženi sunčevim UVB zracima a da ne izgorimo, u odnosu na to da smo na suncu bez zaštite. Na primer, ako koristimo proizvod SPF 50 tačno prema uputstvu (nanesemo ga velikodušno i ravnomerno i mazanje ponavljamo svaka dva sata, ili nakon znojenja i plivanja), potrebno je 50 puta više vremena da izgorimo nego da smo bez kreme za sunčanje. Ako uzmemo da bismo bez zaštite izgoreli za 10 minuta, sa zaštitnom kremom SPF 50 možemo da boravimo na suncu 500 minuta.
Širok spektar
Međutim, stvar se dodatno komplikuje time što nas SPF štiti samo od UVB zraka. S druge strane, i UVA zraci su veoma opasni za kožu, a pošto ne izazivaju crvenilo, često se ta činjenica zanemaruje. Zato kada kupujete preparat za zaštitu od sunca, obavezno potražite onaj sa oznakom široki spektar na etiketi, jer to ukazuje da sadrži sastojke koji pored UVB štite i od UVA zraka. Preciznije, nivo UVA zaštite prikazuje se tzv. PPD oznakom. Najviši nivo zaštite protiv UVA zraka na ambalaži je označen kao PA++++.
Otpornost na vodu
Kreme za sunčanje ne mogu biti sasvim vodootporne, ali mogu biti otporne na vodu u trajanju od 40 do 80 minuta. Da, izuzetno je važno da i u vodi budete zaštićeni, jer i pod vodom možete izgoreti.
I za kraj, da ne zaboravimo da pomenemo kako boravak na dnevnoj svetlosti ima benefite za naš organizam. To su, pre svega, proizvodnja vitamina D, bolji san, bolje raspoloženje i smanjenje rizika od depresije, snažnije kosti i bolji imunitet. Međutim, za to nije neophodno da izlažemo kožu suncu s namerom da ona potamni. Dovoljno je da provedemo dvadesetak minuta napolju, u hladovini, u vreme kada sunčevo zračenje nije najintenzivnije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0