Kortizol hormon – sve što treba da znate o hormonu stresa
🕑 4 min čitanja
Svet u kojem danas živimo nije nimalo naivan.
Na sve strane čujemo, viđamo ljude koji se svakodnevno suočavaju sa raznim strahovima, životnim tegobama i brojnim drugim problemima koji sputavaju čoveka u njegovoj svakodnevnici.
Pomislite samo na sebe, sigurno ste se bar jednom posvađali sa partnerom, drugaricom, ili ste se u jednom periodu života našli u situaciji kada je vaše ili zdravlje vašeg bližnjeg bilo životno ugroženo, ili ste pak imali finansijskih problema pa ste zbog svega navedenog doživeli stres. Zvuči poznato, zar ne?
Kada smo izloženi stresnim situacijama, u našem organizmu aktivira se jedan hormon koji se naziva kortizol, a koji je poznat još pod imenom hormon stresa.
On je itekako značajan hormon u našem organizmu, međutim preterano lučenje ovog hormona može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme.
Mislite da stres ne ostavlja nikakve posledice po zdravlje?
Upravo zbog toga, nastavite sa čitanjem jer ćemo u nastavku teksta objasniti detaljno šta je hormon kortizol, kada se on aktivira, i kako smanjiti kortizol hormon ukoliko dođe do naglog povišenja.
Sadržaj
sakrij
Šta je hormon kortizol?
Kortizol je hormon koji luči nadbubrežna žlezda u našem organizmu, ali koji se posebno aktivira kada je naše telo izloženo stresnim situacijama.
Ovaj hormon ključan je za naš organizam budući da je odgovoran, odnosno da pomaže telu da odgovori na stres. Praktično je kortizol pomoćnik telu da se izbori sa većom ili manjom količinom stresa.
Hormon stresa kortizol prisutan je u našem organizmu i njegov rad je itekako značajan za naše funkcionisanje jer se upravo uz pomoć njega ujutru lakše budimo, ali nam on takođe i pomaže da naše telo odreaguje pravovremeno u trenucima opasnosti. U situacijama opasnosti, telo nadbubrežnim žlezdama šalje signale i tada počinje da se luči hormon kortizol.
Sve dok je njegov nivo u granicama normale, odnosno kada je aktivan samo onoliko koliko je našem organizmu potrebno, nema razloga za brigu.
Međutim, ukoliko dođe do naglog povišenja, u našem organizmu mogu nastati brojne neželjene posledice poput visokog krvnog pritiska, gojaznosti, bolesti srca, dijabetesa, ali i do čuvenog Kušingovog sindroma koji nastaje zbog povećane koncentracije kortizola u organizmu.
Kako se luči kortizol hormon u organizmu?
Ne možemo da kažemo da se lučenje kortizol hormona odvija uvek u istom tempu, budući da se nekad luči više, a nekad manje, ali ono što je definitivno je to da se on luči u određenom dnevnom ritmu.
Smatra se da je lučenje kortizol hormona najjače u jutarnjim časovima, i upravo zbog toga nam je ujutru lakše da se probudimo. Kako dan polako teče, tako se i lučenje kortizola smanjuje, pa je tako u večernjim satima nivo kortizola najmanji.
Hormon kortizol simptomi – kako da prepoznate povišen nivo kortizola
Na samom početku istakli smo da je hormon kortizol itekako značajan za naš organizam, i da njegov nivo mora biti umeren.
Šta to znači?
Prostije rečeno, nije dobro ni kada naše telo luči previše, ali ni premalo kortizola jer nedostatak kortizola hormona u organizmu isto tako može da uzrokuje brojne probleme. U slučaju povišenog nivoa kortizola javiće se brojni poprilično standardni simptomi, a evo koji su najčešći simptomi povišenog nivoa kortizola:
- konstantan, hroničan umor
- gojaznost
- nadutost u stomaku
- problemi sa koncentracijom i pamćenjem
- malaksalost
- jake glavobolje
- česte promene raspoloženja
- problemi sa spavanjem
Kortizol hormon analiza i testiranje nivoa kortizola
Ukoliko se jave neke od gorenavedenih simptoma, neophodno je posetiti lekara kako bi izvršili analizu, odnosno proveru nivoa kortizola u organizmu.
Za kortizol hormon referentne vrednosti smatraju se normalnim ukoliko se kreću u rasponu od 6-23 mikrograma po decilitru.
Dakle, ukoliko lekar primeti da je nivo kortizola povišen, rade se određene analize i testiranja koja uključuju testove iz krvi, urina ili pljuvačke. Da bi test bio validan, uzorci iz krvi najčešće uzimaju se u ranim jutarnjim časovima budući da je nivo kortizola tada najviši.
Kada je reč o samoj pripremi za test, ne postoje nikakva posebna pravila – nije neophodno da postite taj dan, ali je važno da testiranje bude u jutarnjim časovima.
Iako ne postoje restrikcije vezano za hranu, vaš izabrani lekar će vam možda napomenuti da na dan testiranja, kao i nekoliko dana pre samog testa, ne unosite nikakve lekove u vaš organizam budući da određeni lekovi mogu naštetiti kada je validnost testa u pitanju.
Kortizol hormon lečenje – terapija za smanjivanje nivoa kortizola
Pre svega važno je istaći da tretman lečenja nije isti kod svih pacijenata i da će sam tok lečenja određivati lekar na osnovnu anamneze kao i dobijenih rezultata prilikom testiranja.
Povišen nivo kortizola uglavnom se reguliše farmakološkim putem, odnosno primenom lekova koje imaju za cilj da dovedu nivo kortizola u optimalno stanje.
Iako u nekim slučajevima lečenje podrazumeva primenu lekova, važno je naglasiti da se nekada efikasni rezulati ne postižu samo primenom lekova, već je mnogo važnija ishrana, odnosno način života.
I sami smo svedoci koliko nekada naš način života, navike, kao i loša ishrana mogu da uzrokuju brjne zdravstvene tegobe, pa tako i u ovom slučaju važi isto.
Pravilan put ka izlečenju podrazumeva da promenite svoje loše navike, a to se svakako odnosi na konzumiranje alkoholnih, gaziranih pića kao i cigareta. Uz to je naravno neophodna i zdrava ishrana bogata vitaminima i mineralima.
Korelacija između hormona kortizola i insulinske rezistencije
Znamo da je insulinska rezistencija stanje usled kojeg dolazi do povećanja nivoa insulina u krvi, odnosno kada naše telo postane otporno na dejstvo insulina budući da insulin više nije u stanju da reguliše nivo glukoze u krvi, kao jednu od svoje primarne funkcije.
Jedan od čestih uzročnika koji dovodi do nastanka isulinske rezistencije je upravo stres. Preterana izloženost stresnim situacijama može da poveća nivo glukoze u krvi, a ujedno se povećava i nivo kortizola koji ima manje više slično dejstvo kao i insulin, odnosno vodi ka povećanju sećera u krvi.
Sprovedena su brojna istraživanja na ovu temu, a u jednoj studiji došlo se do zaključka da insulinska rezistencija može dovesti do neadekvatnog odgovora na stres, a istovremeno, što smo više izloženi stresnim situacijama, veće su šanse da nivo kortizola bude povišen.
Na samom kraju, ističemo da je stres jedna vrlo opasna reakcija koja može da izazove brojne zdravstvene tegobe, a da toga nismo ni svesni.
Kao jedan od načina da zaštitite sebe i svoje zdravlje, savetujemo da se potrudite da sve svoje probleme i tegobe podnesete stojički koliko god je moguće, a uz to da izbegavate odnose i sve one situacije koje vašem organizmu mogu naneti stres. Imajte na umu da ste vi, kao i vaše zdravlje uvek na prvom mestu!
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0