Sindrom karpalnog tunela – simptomi i lečenje

S obzirom na sveprisutnu upotrebu računara, pametnih telefona i drugih uređaja, sindrom karpalnog tunela postaje sve učestaliji i može značajno uticati na svakodnevni život pojedinca.

Ovaj sindrom predstavlja složen problem koji se odnosi na pritisak na nerv medianus u zoni zgloba karpalnog tunela, često izazvan ponavljajućim pokretima šake i prstiju

U nastavku teksta istražićemo uzroke, simptome i moguće tretmane lečenja ovog sindroma.

Šta je sindrom karpalnog tunela?

Sindrom karpalnog tunela (SKT) je medicinski poremećaj koji se javlja kada je nerv medianus, koji prolazi kroz uski prolaz poznat kao karpalni tunel u zglobu šake, podložan pritisku ili kompresiji.

Ovaj sindrom često rezultuje nizom neugodnih simptoma koji utiču na ruku i prste. Medianus igra ključnu ulogu u kontroli senzacija na palcu, kažiprstu, srednjem prstu.

Takođe, ovaj nerv je odgovoran za kontrolu mišića u osnovi palca. Kada je nerv medianus stegnut ili iritiran, pojedinac može iskusiti bol, trnce, utrnulost ili slabost u zahvaćenom području, što može otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti koje zahtevaju fine motoričke sposobnosti.

Simptomi sindroma karpalnog tunela

• Bol – osobe koje pate od SKT često doživljavaju bol u šaci.
• Trnce i utrnulost – osećaj trnaca ili utrnulosti u prstima, posebno palcu, kažiprstu, srednjem prstu. Ovo može biti posebno izraženo tokom noći.

• Slabost – slabost u ruci, posebno u području palca, može se pojaviti usled smanjenja funkcije nerva medianusa.

• Problemi sa finom motorikom – osobe sa SKT-om mogu imati poteškoće u obavljanju aktivnosti koje zahtevaju preciznost i fine motoričke sposobnosti, poput vezivanja pertli ili korišćenja sitnog alata.

Prepoznavanje simptoma uključuje pažljivo praćenje pojave bola, trnaca, utrnulosti i slabosti u ruci i prstima, naročito ako se ti simptomi javljaju u određenim situacijama, poput noći ili tokom određenih aktivnosti.

Ako primetite navedene simptome, važno je da potražite medicinsku pomoć kako biste dobili dijagnozu i odgovarajući tretman.

Uzroci razvoja sindrom karpalnog tunela

Različiti faktori doprinose razvoju ovog sindroma, među kojima su genetska predispozicija, hormonalne promene, traume ili povrede šakei drugo.

Dakle, osobe sa genetskom predispozicijom mogu biti sklonije razvoju SKT-a. Osim toga, hormonalne promene, kao što su one tokom trudnoće ili menopauze, mogu uticati na zadržavanje tečnosti i povećati pritisak unutar karpalnog tunela.

Pojedine autoimune bolesti, poput reumatoidnog artritisa, mogu izazvati upalu u zglobu šake, povećavajući rizik od SKT-a.

Zatim, gojaznost kao i dijabetes mogu biti razlog za nastanak ovog sindroma – osobe sa dijabetesom imaju veći rizik od razvoja SKT-a zbog metaboličkih promena koje mogu uticati na nervne strukture.

Lečenje sindroma karpalnog tunela

Lečenje sindroma karpalnog tunela može biti konzervativno ili operativno, a izbor metode zavisi od ozbiljnosti simptoma i drugih faktora.

Konzervativno lečenje obično uključuje:

• Fizikalna terapija – vežbe za jačanje mišića šake, istezanje zgloba i poboljšanje držanja mogu biti deo fizikalne terapije.
• Lekovi – nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) mogu pomoći u smanjenju upale i bola. Kortikosteroidi se ponekad primenjuju direktno u karpalni tunel.

Hirurško lečenje

Hirurško lečenje sindroma karpalnog tunela podrazumeva proceduru poznatu kao dekompresija karpalnog tunela, koja ima za cilj oslobađanje pritiska na nervus medianus, a hirurška intervencija može se obaviti na nekoliko načina.

Cilj bilo koje hirurške intervencije je isti – stvaranje više prostora unutar karpalnog tunela kako bi se smanjio pritisak na nerv medianus i olakšao protok krvi i nervni impuls. Ove hirurške procedure obično se izvode ambulantno, što znači da pacijent obično napušta bolnicu istog dana.

Sindrom karpalnog tunela vežbe

Vežbe za sindrom karpalnog tunela često su usmerene na jačanje mišića šake, ruke i podlaktice, istezanje zgloba, kao i poboljšanje opsega pokreta.

Pre nego što počnete bilo kakav program vežbi, preporučuje se da se konsultujete sa svojim lekarom ili fizioterapeutom kako biste dobili personalizovane smernice koje odgovaraju vašem stanju. Evo nekoliko opštih vežbi koje se često preporučuju:

Vežbe za jačanje šake:

Stisnite gumenu lopticu ili drugi otporni predmet u šaci, zadržavajući pritisak nekoliko sekundi, a zatim opustite. Ponovite ovu vežbu nekoliko puta sa svakom ruko

Vežbe za istezanje:

• Istezanje prstiju: Nežno pružite prste prema natrag, stvarajući istezanje duž šake.
• Istezanje zgloba: Lagano savijte zglob šake prema dole i držite ga u tom položaju nekoliko sekundi, a zatim lagano istegnite prema gore.

Važno je zapamtiti da bi vežbe trebalo izvoditi pažljivo, bez preteranog napora koji bi mogao pogoršati simptome.

Ako osetite bilo kakav nelagodan ili bolan simptom tokom vežbanja, odmah prekinite i konsultujte se sa stručnjakom za rehabilitaciju. Vežbe bi trebalo sprovoditi redovno, ali postepeno, prateći individualni napredak i prilagodbe prema potrebi.

Foto:Shutterstock

Pogledaj biografiju

Nemanja Stojanovic

Mikro trening: Male promene, veliki rezultati

Kako prirodna nega može promeniti vaš život?

Moć korporativne proslave

Insulinska rezistencija – uzroci, simptomi i način lečenja

Nedeljni horoskop od 23.12 do 30.12

Nedeljni horskop od 23.12 do 30.12

Ukusan i jednostavan recept za slani rolat – savršena poslastica za sve prilike

Uz Dukan dijetu gubite kilograme zauvek!