Šta je kineziterapija i kome je namenjena?
🕑 4 min čitanja
Da li ste dosad čuli za kineziterapiju? Možda ste pomislili da je reč o nekoj terapiji koja vodi poreklo iz daleke Kine? Zapravo, radi se o oblasti fizikalne terapije kod koje se primenom određenih vežbi teži izlečenju povreda, odnosno rehabilitaciji organizma. Naziv kineziterapija je nastao spajanjem dve grčke reči – kinesis, što znači pokret, i therapeio, što znači lečenje.
Šta je kineziterapija?
Ukoliko bi ukratko trebalo da opišemo ovaj pojam, mogli bismo da kažemo da je kineziterapija lečenje pokretom. Podrazumeva primenu sistematizovanih i pažljivo osmišljenih vežbi kojima se telo vraća u stanje ravnoteže i obezbeđuje njegovo neometano funkcionisanje. Izvođenje vežbi ove vrste izuzetno je blagotvorno jer svaki pokret angažuje zglobove i mišiće, ali i periferni i centralni nervni sistem.
Velika uspešnost kineziterapije može se opravdati njenim holističkim pristupom. To znači da se telo, duh i duša obolele osobe posmatraju kao jedna celina koja bi trebalo da bude u skladu. Takođe, kineziterapija obuhvata skup znanja iz različitih oblasti – fiziologije, anatomije, biomehanike, čak i psihologije.
Vežbe koje se primenjuju u okviru kineziterapije su brojne i različite. Mogu se primenjivati i kod osoba sa invaliditetom ili osoba koje su doživele moždani udar. Tada govorimo o pasivnim vežbama jer fizioterapeut obavlja pokrete u zglobu bez aktivnog učešća pacijenta. S druge strane, kod pacijenata koji su u mogućnosti da samostalno pokreću mišiće i zglobove primenjuju se aktivne vežbe. Potom, terapija podrazumeva i vežbe ravnoteže, kondicije, vežbe za jačanje mišića, vežbe za povećanje obima pokreta i mnoge druge.
Po čemu se kineziterapija razlikuje od fizikalne terapije?
Reč je o srodnim medicinskim oblastima, tačnije kineziterapija predstavlja samo jednu od metoda lečenja fizikalne terapije. Obe imaju zajednički cilj – poboljšanje kvaliteta života pacijenata i njihovog funkcionisanja. Međutim, kineziterapeuti i fizioterapeuti imaju različite zadatke.
Fizioterapija je namenjena pacijentima sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima. Fizioterapeut procenjuje pacijenta, postavlja dijagnozu i kreira program vežbanja, pri čemu fokus stavlja na pacijente sa akutnim problemima. Tehnike koje fizioterapeuti primenjuju u svom radu, a u cilju izlečenja pacijenata, jesu takozvane pasivne metode lečenja – masaža, drenaža, mobilizacija određenih delova tela, akupunktura, ultrazvuk i električna stimulacija. Fizioterapeuti često preporučuju potpornu opremu, odnosno ortopedska pomagala kao što su proteze, ortoze, steznici, pojasevi i tako dalje.
Nakon akutne faze, kada zdravlje pacijenta postane stabilnije, na red dolazi kineziterapija. Kineziterapeut prati i pomaže pacijentima da pravilno izvode vežbe u cilju prevazilaženja dugotrajnih, hroničnih povreda. Ovoj terapiji se podvrgavaju pacijenti koji žele da vrate funkcionalnost povređenom delu tela i da se vrate u formu.
Takođe, kineziterapija je namenjena i svima onima koji žele da poboljšaju svoju kondiciju i spreče nastanak budućih zdravstvenih problema. Za razliku od svojih kolega fizioterapeuta, kineziterapeuti kao pomoć pacijentima prvenstveno predlažu aktivne terapije, odnosno terapije putem osmišljenih pokreta – vežbi.
Kako može da izgleda primena kineziterapije u obliku korektivnih vežbica kod dece prikazano je u videu koji sledi.
Kome je namenjena kineziterapija?
Kineziterapija je s razlogom izuzetno cenjena u oblasti fizikalne medicine i primenjuje se najčešće kod povreda koštano-zglobnog sistema, ali i kod brojnih drugih bolesti. Ovaj vid terapije prevashodno je namenjen pacijentima koji boluju od ortopedskih oboljenja (npr. sportske povrede, prelomi), neuroloških oboljenja (npr. multipla skleroza, mišićna distrofija, moždani udar) i reumatoloških oboljenja (npr. gonartroza). Ipak, kineziterapija svoju primenu nalazi i u drugim oblastima medicine.
Terapija se preporučuje i osobama s nervnim oštećenjima, prelomima, uganućima, krivom kičmom, ravnim stopalima, artozama (degenerativna oboljenja zglobova), a naročito pacijentima s diskus hernijom.
Kineziterapija ima važnu ulogu i u prevenciji brojnih oboljenja, naročito u vremenu u kome je sedeći način života postao svakodnevica. Mišići koji se ne koriste vremenom slabe i atrofiraju. Takođe, iako se stiče utisak da sedenje ne zahteva napor, ovaj položaj tela angažuje brojne mišiće. Najveći pritisak trpe kičmeni stub i vratni mišići. Upravo zbog toga kineziterapija namenjena je i onima koji nemaju neko oboljenje, već žele da na vreme spreče nastanak istih. Naročito se preporučuje osobama starije životne dobi da bi ublažili bolove koji se javljaju s godinama, ali s ciljem održavanja funkcionalnosti celog tela.
Koji su efekti kineziterapije?
Da bi kineziterapija imala efekta, pacijent mora biti motivisan i voljan da se podvrgne ovom tretmanu, kao i da sa istim krene na vreme, pre značajnijih oštećenja. Takođe, posebno su važne istrajnost i strpljivost u izvođenju vežbi. Ovo je veoma bitno kod kineziterapije jer vežbe, iako relativno jednostavne, mogu biti izuzetno monotone. Međutim, kada vežbanje počne da daje rezultate u vidu smanjenja, a potom i gubitka bola i poboljšanja opšteg stanja organizma, to može biti dovoljan motiv za nastavak terapije.
Svakako, da bi se osetili konkretni rezultati kineziterapije, potrebno je vreme, doslednost i kontinuitet. Kod lakših oboljenja rezultati će biti vidljivi već posle nekoliko tretmana. S druge strane, kod ozbiljnijih oštećenja vremenski period potreban za poboljšanje i unapređenje funkcionalnosti biće znatno duži.
Kineziterapija ima brojne pozitivne efekte na celokupno stanje organizma. Kineziterapijom možete:
- povećati elastičnost i pokretljivost zglobova,
- ojačati snagu,
- povećati izdržljivost mišića,
- unaprediti koordinaciju,
- popraviti držanje tela,
- poboljšati cirkulaciju,
- korigovati deformitete,
- prevenirati osteoporozu,
- povećati aktivnost pluća,
- stvoriti pravilni obrazac pokreta,
- poboljšati funkcionisanje sistema za varenje,
- unaprediti funkcionisanje kardiovaskularnog sistema,
- poboljšati apetit,
- poboljšati kvalitet sna,
- ojačati imuni sistem.
Vežbe koje se izvode u kineziterapiji propisuje isključivo stručno lice – lekar specijalista. Neophodno je da plan vežbi bude u skladu sa opštim stanjem pacijenta, fizičkom formom i specifičnim potrebama. Zbog toga precizna dijagnostika kao i u ostalim oblastima medicine ima veliki značaj i potrebno ju je sprovesti na veoma pažljiv način. Važno je uraditi celokupan pregled tela, izmeriti visinu i težinu, proceniti udeo masti u organizmu, izvršiti proveru motoričke pokretljivosti, opštu funkcionalnost mišića i tako dalje.
Zaključak
Kineziterapija potvrđuje ono što i sami znamo, ali nismo uvek spremni da u potpunosti i primenjujemo – fizička aktivnost je jedan od najvažnijih aspekata oporavka, očuvanja zdravlja i prevencije bolesti. Nažalost, mnogi ovo shvate tek kada telo određenim bolom ukaže na problem. Tada je za oporavak organizma potrebno znatno više vremena i napora nego da se s fizičkim aktivnostima započelo u trenutku kada je organizam još bio zdrav. Zato je važno ne samo istrajati i uspešno završiti kineziterapiju već promeniti nezdrav životni stil i fizičku aktivnost staviti visoko na listu prioriteta.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0