Šta su autoimune bolesti?
🕑 4 min čitanja
Naš imuni sistem je naša najvažnija odbrambena linija od raznih nepoželjnih “igrača”, štetnih uticaja sa strane koji osmišljen da nas štiti od svega lošeg. On je naša supermoć koja nam omogućava da se lakše i brže izborimo sa različitim infekcijama i bolestima.
Međutim, nekada, iz vrlo često nepoznatih razloga, neki igrači u našem organizmu počinju da se bore protiv sopstvenog tima. Kod autoimunih bolesti, naš imuni sistem počinje da greškom napada sopstvene ćelije i tkiva, kao da su oni pretnja.
Ova pojava često stvara konfuziju posebno među medicinskim stručnjacima. Puno je pitanja na koja i dalje, i povrh brojnih istraživanja, nažalost nema odgovora.
Kako medicina procenjuje, smatra se da danas postoji preko osamdeset autoimunih bolesti od kojih se svaka može manifestovati na različitim delovima ljudskom tela.
U nastavku teksta istražićemo sve ključne aspekte autoimunih bolesti i saznati kako naš najvažniji saveznik može postati naš najgori neprijatelj.
Šta su autoimune bolesti?
Ako govorimo o normalnim okolnostima, jasno je da bi trebalo, i da naš imunološki sistem prepoznaje razliku između sopstvenih ćelija i stranih, štetnih supstanci.
Međutim, kod autoimunih bolesti, naš imuni sistem prestaje da razlikuje svoje i neprijateljske ćelije pa tako počinje da napada vlastite. Kao rezultat toga može nastati upala, oštećenje organa i tkiva, i potencijalno dovesti do dugotrajnih zdravstvenih problema.
Dakle, umesto da naš imuni sistem obavlja svoj ključni zadatak, odnosno da štiti organizam od raznih spoljašnjih napadača, on počinje da napada vlastite zdrave ćelije kao i druge organe i tkiva.
Kao što smo na samom početku napomenuli, autoimune bolesti se mogu manifestovati na mnogo načina, utičući na različite organe i sisteme u telu.
Neke od poznatih autoimunih bolesti uključuju sistemski eritemski lupus, reumatoidni artritis, multiplu sklerozu, dijabetes tip 1, celiakiju i mnoge druge. Svaka od ovih bolesti ima specifične karakteristike i simptome, ali ih povezuje ta greška greške u imunološkom sistemu.
Iako se za tačnim uzrokom autoimunih bolesti još uvek traga, kombinacija genetskih, okolinskih i hormonalnih faktora igra ulogu u njihovom nastanku.
Autoimune bolesti spisak
Evo koje su autoimune bolesti najčešće:
- Sistemski eritemski lupus
- Reumatoidni artritis
- Celiakija
- Hašimoto tireoiditis
- Dijabetes tip 1
- Multipla skleroza
- Miastenija gravis
- Sistemska skleroza
- Sistemski vaskulitisi
- Ankilozirajući spondilitis
Ovo su samo neke od čestih autoimunih bolesti, a procenjuje se da ih ima preko osamdeset.
Zašto imuni sistem napada organizam?
Uzrok zašto imuni sistem, koji je inače dizajniran da štiti organizam od infekcija, može napasti sopstveni organizam nije u potpunosti razjašnjen, ali postoje neki faktori za koje se smatra da mogu doprineti razvoju autoimunih bolesti. Evo nekoliko ključnih faktora:
- Hormoni: Hormonske promene, posebno kod žena, mogu uticati na imuni sistem i povećati rizik od razvoja autoimunih bolesti. To je ujedno i razlog zašto se neke autoimune bolesti češće javljaju u određenim životnim fazama, kao što su adolescencija ili menopauza.
- Genetika: Nasleđivanje određenih genetskih predispozicija može povećati rizik od razvoja autoimunih bolesti.
- Okolina: Okruženje u kojem osoba živi i izlaže se raznim faktorima može igrati ulogu u aktiviranju autoimunih reakcija. Infekcije, hemijski toksini, pušenje, ishrana i drugi spoljni faktori mogu aktivirati imuni sistem na neželjeni način.
- Stres: Stres može igrati ključnu ulogu u razvoju autoimunih bolesti, posebno ako je u pitanju hroničan stes.
Autoimune bolesti simptomi – koji su najčešći simptomi autoimunih bolesti?
Simptomi autoimunih bolesti mogu značajno varirati u zavisnosti od specifične bolesti i organa koji je pogođen. Ipak, postoje neki uobičajeni simptomi koji se često javljaju kod različitih autoimunih bolesti. Neki od najčešćih simptoma uključuju:
- bol i oticanje zglobova
- promene u težini
- malaksalost, iscrpljenost
- problemi sa probavom
- problemi na koži – svrab, osip, crvenilo
- gubitak kose
Važno je istaći da je svaka autoimuna bolest jedinstvena i da će simptomi zavisiti od tipa bolesti i organa koji je zahvaćen. Ukoliko primetite bilo kakve zabrinjavajuće simptome, važno je da potražite medicinsku pomoć radi tačne dijagnoze i adekvatnog lečenja.
Bakterija koja izaziva autoimune bolesti
Postoji nekoliko bakterija koje su povezane s razvojem autoimunih bolesti, ali važno je napomenuti da veza između bakterija i autoimunih bolesti nije uvek jasna i da se istraživanje i dalje sprovodi kako bi se razumeli tačni mehanizmi. Evo nekoliko primera:
- Streptokokna infekcija i reumatska groznica: Streptokokne bakterije, posebno Streptococcus pyogenes, mogu izazvati infekcije grla i drugih delova tela. Kod nekih ljudi, ova infekcija može izazvati reumatsku groznicu, autoimunu bolest koja može dovesti do upale srčanih zalistaka i zglobova.
- Helicobacter pylori i autoimuni gastritis: Helicobacter pylori je bakterija koja može izazvati infekciju želuca i želudačne čireve. Povezana je i s autoimunim gastritisom, stanjem u kojem imunološki sistem napada ćelije koje proizvode želudačnu kiselinu.
- Klamidija i reaktivni artritis: Klamidijska infekcija može izazvati reaktivni artritis, autoimunu reakciju koja dovodi do upale zglobova i drugih simptoma.
Kada se javiti lekaru?
Ako imate simptome koji traju duže vreme ili su neuobičajeni za vas, kao što su umor, bolovi u zglobovima, osip ili promene u telesnim funkcijama, vreme je da se posavetujete s lekarom.
Takođe, ako u vašoj porodici postoje slučajevi autoimunih bolesti, to može povećati vaš rizik, pa je dobro razgovarati s lekarom kako biste razmotrili moguće mere predostrožnosti ili rane dijagnostike.
Uvek je pametno konsultovati se s lekarom ako imate bilo kakve zdravstvene tegobe. Vaš lekar će moći da sprovede odgovarajuće testove, postavi dijagnozu i preporuči odgovarajući plan lečenja ili upućivanje kod određenog specijaliste ukoliko ima potrebe za tim.
Rana dijagnoza i upravljanje autoimunim bolestima mogu značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.
Najbolji lek za autoimune bolesti
Najbolji lek za autoimune bolesti zavisi od specifične bolesti, ozbiljnosti simptoma kao i individualnih karakteristika pacijenta.
S obzirom na to da postoji veliki broj različitih autoimunih bolesti, svaka od njih ima svoje jedinstvene karakteristike i zahteva drugačije lečenje. Takođe, svaka osoba može drugačije reagovati na terapije, pa je odabir najboljeg leka individualna odluka koju treba doneti u konsultaciji s lekarom.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0