5 strategija koje će pomoći vašem detetu da postigne bolji uspeh u školi
🕑 4 min čitanja
Mnogi roditelji se pitaju šta mogu učiniti kako bi pomogli detetu da postigne bolji uspeh u školi. Odrediti koliko je podrške potrebno prilično je komplikovano – i zavisi od uzrasta deteta. Previše pomoći može lako dovesti do toga da vi preuzmete sve na sebe i umesto deteta radite gotovo sve zadatke. S druge strane, premalo pomoći može kod deteta probuditi osećaj da mora da se bori s nečim što nije u stanju samo da savlada, te da na kraju odustane, tj. prestane da se trudi da nauči gradivo.
Pitanje s kojim se svi roditelji susreću, jeste kako motivisati dete da uči, a time ostvari što bolji uspeh u školi? posebno je aktuelno otkako je pandemija koronavirusa dovela do toga da tokom kraćih ili dužih perioda, deca slušaju nastavu onlajn.
Mnoga deca zaostaju sa gradivom, nakon što deo godine provedu učeći na daljinu ili po hibridnom modelu nastave.
Naučnici upozoravaju da je učenje na daljinu povećalo ionako veliki jaz u postignućima među decom, te da su posebno u zaostatku deca na nižim osnovnoškolskim uzrastima, i to ona koja nemaju kome da se obrate za pomoć.
Koji su najbolji načini da podržite svoje dete? Ovo su strategije s kojima je važno da, kao roditelj, budete upoznati te da ih primenite kada primetite da je vašem detetu potrebna pomoć.
#1 Postavite pozitivna očekivanja
I roditeljima i deci pomaže da postave očekivanja i ciljeve za određenu školsku godinu, kao i da uspostave rutine. Bilo bi dobro da roditelji i dete zajedno razmisle o tome na kom cilju učenik želi da radi. To može da bude sitniji cilj – poput čitanja određenog broja strana dnevno kako bi dete stiglo na vreme da pročita lektiru ili završavanje domaćih zadataka u okviru određenog vremena ili, pak, krupniji cilj – poput onoga da dete bude aktivnije na časovima (što je posebno teško introvertnoj deci) ili da završi razred s odličnim uspehom.
Imajte na umu da očekivanja i ciljevi roditelja i učenika mogu biti različiti. I to je u redu. Nastojte da pronađete zajednički jezik i da vaše dete oseti da ga slušate, razumete i poštujete njegovo mišljenje. To će ga dodatno motivisati da se zaista i potrudi da postavljene ciljeve ostvari.
# 2 Nije sve u ocenama
Takođe, imajte na umu da nije sve u ocenama. Fokusiranje isključivo na ocene može biti veoma stresno za dete, ometati ga u učenju, a može i narušiti dinamiku porodičnih odnosa. Umesto toga, ukoliko se dete zaista trudi da izvrši svoje zadatke, pohvalite ga za uspeh koji u tom trenutku pokazuje, bez obzira na to koja je ocena u pitanju. Dete će na taj način moći da bude ono što zaista jeste, da se usredsredi na sticanje znanja na način koji je za njega optimalan, bez stresa i straha od odlaska u školu. Samim tim, i odnos roditelj – dete postaće bolji.
#3 Uspostavite rutinu domaćih zadataka
Takođe pomaže i ukoliko dete usvoji rutinu kada su u pitanju domaći zadaci. Važno je da tačno zna kada, gde i kako treba da uradi ono što su mu učitelji ili nastavnici odredili da završi kod kuće. Idealno je da dete u domu ima svoj kutak za rad i da domaće zadatke obavlja sedeći za radnim stolom. Time će stvoriti pozitivnu naviku vezanu za “njegovo mesto” i biće daleko efikasniji nego da, na primer, uči iz kreveta ili sedeći ispred televizora.
Količina i kompleksnost domaćih zadatka zavisi od razreda i škole koju učenik pohađa. Uopšteno govoreći, mlađa deca domaće zadatke završavaju u produženom boravku ili im je dovoljno sat vremena da ih obave kod kuće, a svaka nova školska godina povećava obim gradiva koje je potrebno savladati samostalno.
Domaći zadaci su, naravno, neophodni za proces sticanja znanja, međutim, ukoliko ih ima previše, to može da utiče na dužinu i kvalitet sna učenika, vreme za porodicu, vannastavne aktivnosti i društveni život.
#4 Razgovarajte s nastavnicima
Ako ste zabrinuti u vezi s količinom domaćih zadatka ili vremenom koje je detetu potrebno da domaće zadatke završi, konsultujte se s nastavnikom. Ako mislite da dete konstantno ima previše domaćih zadataka, popričajte o tome s nastavnikom. Pokazalo se da je efikasna komunikacija između roditelja i nastavnika ključna da dete postigne bolji uspeh u školi.
U većini slučajeva, nastavnici podstiču komunikaciju s roditeljima. Kod starije dece, veća je verovatnoća da će se učenici sami obratiti nastavnicima ukoliko se suoče s nekim problemom, međutim, čak i kad su u pitanju srednjoškolci, roditelji mogu da kontaktiraju školu ukoliko imaju bilo kakvo pitanje ili nedoumicu.
Treba imati u vidu da su neka deca po prirodi zatvorena, tako da može pomoći ako roditelj s nastavnikom podeli relevantne informacije, kao što su bilo kakve poteškoće koje učenik možda ima kod kuće, bolest, probleme s vršnjacima ili konkretne komplikacije s domaćim zadacima.
# 5 Pobrinite se da dete bude naspavano
Da bi dete postiglo bolji uspeh u školi, mora da bude odmorno (a važna je i zdrava ishrana). Studije pokazuju da učenici koji dovoljno spavaju tokom noći, bolje prolaze u školi. Zanimljivo je i to da učenici koji spavaju premalo ili previše postižu lošije uspehe.
Koliko sna je potrebno deci?
Udruženje pedijatara (AAP) preporučuje sledeće za decu školskog uzrasta:
Deca od 3 do 5 godina: 10 do 13 sati (uključujući spavanje preko dana)
Deca od 6 do 12 godina: 9 do 12 sati
Od 13 do 18 godina: 8 do 10 sati
Pored toga, preporučuje se i izbegavanje vremena ispred ekrana (uključujući i rad na domaćim zadacima) najmanje 30 minuta pre spavanja kako bi se podstakao zdrav san. Druge pozitivne navike spavanja uključuju rutinu odlaska na spavanje u određeno vreme i spavanje u hladnoj, udobnoj, tihoj, zamračenoj prostoriji.
Foto:Shutterstock
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0