Brak i vanbračna zajednica- razlike i prednosti
🕑 3 min čitanja
Iako mnogi savremeni parovi biraju opciju vanbračne zajednice, ona nije isto što i brak. Partneri u vanbračnoj zajednici imaju manje zakonskih prava od supružnika, a u nekim društvima vanbračna zajednica je i dalje tabu.
Iako i jedna i druga zajednica podrazumevaju zajednički život dvoje, brak je, za razliku od vanbračne zajednice, pravno i društveno potpuno uređena kategorija, podložna određenim sankcijama.
Bez obzira na to što su prema Ustavu Republike Srbije ove dve zajednice izjednačene, u praksi to nije uvek tako. Pre svega, vanbračni partneri nemaju mogućnost međusobnog nasleđivanja, a vrlo često postoji problem u vezi sa starateljstvom nad decom i roditeljskim pravom u slučaju prekida vanbračne zajednice.
Šta se podrazumeva pod vanbračnom zajednicom?
Najjednostavnije, vanbračna zajednica podrazumeva zajednički život dvoje ljudi koji nisu u braku. Obično su u romantičnoj ili seksualnoj vezi, pri čemu postoji namera i svest o trajnijem zajedničkom životu.
S obzirom na moderne društvene poglede na religiju, rodne uloge i brak, u savremenom svetu ovaj oblik zajedničkog života sve je pristuniji. Dakle, zajednički život je često prirodan korak u procesu zabavljanja. Takođe, mnogi parovi odlučuju da žive zajedno pre braka kako bi uštedeli novac zbog pogodnosti zajedničkog života, a i da bi na neki način testirali svoju vezu pre nego što se upuste u brak.
Ipak, i dan-danas u svetu postoje brojne organizacije koje se zalažu za zabranu vanbračne zajednice. Većina religija zajednički život pre braka smatra grehom. Štaviše, u tradicionalnijim društvima vanbračna zajednica je još uvek tabu tema.
Problem je i to što vanbračni partneri, koji žive zajedn čak i dugi niz godina, nemaju sva zakonska prava kakva uživaju bračni parovi.
U mnogim državama postoji mogućnost registrovanja vanbračne zajednice, ali Republika Srbija još nema takav zakon. U našoj zemlji većina prava i dužnosti vanbračnih supružnika definisana je Porodičnim zakonom, ali brojni odnosi uređeni su i drugim zakonima, kao što su Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju ili Zakon o nasleđivanju. Međutim, neki zakoni uopšte ne pominju vanbračnu zajednicu, već ostavljaju pravnu prazninu koja je podložna različitim tumačenjima.
Postoji, ipak, mogućnost da državi dokažete da živite zajedno i da ste partneri. Postojanje vanbračne zajednice dokazuje se uz pomoć dva svedoka i pisane izjave koju overava javni beležnik.
Vanbračna zajednica može prestati smrću vanbračnog partnera, zaključenjem braka, sporazumom partnera, kao i jednostranom izjavom volje ili faktičkim radnjama, kao na primer, napuštanjem stana u kojem ste do tog momenta živeli zajedno.
Šte je brak?
Prema Porodičnom zakonu brak je pravno ili formalno uređena zajednica dvoje ljudi. Tradicionalno se na brak gledalo kao na vezu koja ujedinjuje dvoje ljudi i traje do smrti, ali u modernom društvu brak se završava i razvodom ili razdvajanjem.
Većina brakova u savremenom svetu je monogamna, to jest uključuje samo dve osobe, obično muškarca i ženu. Neke zemlje su, takođe, zakonski prihvatile istopolne brakove.
Poligamni brakovi uključuju više od dva partnera – poliginija podrazumeva zajednicu jednog muškarca i više žena, dok poliandrija podrazumeva zajednicu žene i više muževa. U većini razvijenih zemalja bigamija i poligamija su zabranjene zakonom.
Razlika između vanbračne zajednice i braka u zakonu
Brak i vanbračna zajednica se ne razlikuju prema sadržini, ali se razlikuju prema formi i načinu na koji se tretiraju u zakonu, u pojedinim oblastima.
Imovina i nasleđivanje
Imovina koju ste stekli tokom vanbračne zajednice smatra se zajedničkom, baš poput imovine stečene u bračnoj zajednici. Međutim, budući da je njeno postojanje teško dokazati, ne postoji mogućnost nasleđivanja vanbračnog partnera.
Dakle, vanbračni partner ne spada u krug zakonskih i nužnih naslednika, pa nakon smrti jednog vanbračnog partnera drugi treba da pokrene sudski postupak kako bi dokazao postojanje svojih imovinskih prava.
U najboljem slučaju vanbračni supružnici trebalo bi da imaju pismeni testament za nasleđivanje.
Deca
Otac deteta rođenog u vanbračnoj zajednici, po rođenju deteta mora pred matičarem da da posebnu izjavu o priznanju deteta, s kojom je potrebno da se složi majka deteta. U slučaju da vanbračni partner umre pre davanja izjave o priznanju deteta pred matičarem, nema zakonske pretpostavke da je vanbračni partner majke otac deteta, već bi trebalo da majka pokrene sudski postupak dokazivanja da je preminuli vanbračni partner otac deteta.
U slučaju prestanka vanbračne zajednice u kojoj postoje zajednička deca postupak odlučivanja o vršenju roditeljskog prava potpuno je identičan kao i prilikom razvoda braka. I u ovom slučaju bivši partneri mogu da postignu sporazum o starateljstvu nad decom, a ako strane ne uspeju da se dogovore, odlučuje sud u postupku, kao i kod bračnih parntera.
Da bi vanbračni partneri dobili važeću potvrdu na kojoj piše da je dete povereno jednom od njih, treb da pokrenu postupak pred sudom, a on će ih uputiti na centar za socijalni rad.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0