Kada je najbolje vreme da se uči strani jezik
🕑 3 min čitanja
Mnogi smatraju da su deca najsposobnija za učenje stranih jezika, i u nekoj meri su u pravu. Međutim, nauka nudi mnogo kompleksniji pogled na to kako se naš odnos prema stranim jezicima razvija tokom života i postoje dokazi koji mogu da ohrabre početnike u odraslom dobu. Dakle, u ovom tekstu navodimo različita istraživanja koja objašnjavaju kada je najbolje vreme da se uči strani jezik.
Faktori koji utiču na učenje jezika
Uopšteno govoreći, različite životne faze pružaju različite prednosti u učenju jezika. Kao bebe imamo bolje uho za različite zvukove, a kao mališani izvorne akcente možemo da pokupimo zapanjujućom brzinom. Odrasli pak imaju viši nivo pažnje i ključne veštine, poput pismenosti, koje im omogućuju da neprestano upotpunjuju svoj rečnik, čak i na maternjem jeziku.
Osim godina, postoje i brojni drugi faktori, poput društvenih okolnosti, metoda podučavanja i slično, koji mogu uticati na to koliko jezika govorimo i koliko dobro.
Studija koju su sproveli istraživači iz Izraela otkrila je, na primer, da su odrasli bolje razumeli pravilo veštačkog jezika i primenili ga na nove reči u laboratorijskom okruženju. Naučnici su uporedili tri odvojene grupe ispitanika: 8-godišnjake, 12-godišnjake i adolescente. Adolescenti su postigli bolji rezultat od obe mlađe grupe.
Istraživači smatraju da su za to zaslužne veštine koje dolaze sa zrelošću a imaju ih stariji ispitanici – poput naprednijih strategija rešavanja problema, ali i većeg jezičkog iskustva. Drugim rečima, stariji ispitanici imaju tendenciju da već znaju dosta o sebi i svetu, te svoje znanje mogu da koriste za obradu novih informacija.
Kako deca uče strane jezike?
Deca su od odraslih spretnija u implicitnom učenju – odlično slušaju izvorne govornike te ih imitiraju. Međutim, da bi uspela da nauče jezik na ovaj način potrebno je da provedu mnogo vremena sa izvornim govornicima.
Prema internom izveštaju Centra za dvojezičnost iz Edinburga o časovima mandarinskog jezika u osnovnim školama, utvrđeno je da jedan sat nastave nedeljno nije napravio značajnu razliku u napretku petogodišnjaka. Ali, čak i samo dodatnh pola sata u prisustvu izvornog govornika pomogli su im da elemente mandarinskog jezika shvate lakše nego odrasli.
Deca već brbljaju na maternjem jeziku
Kao bebe možemo čuti svih 600 suglasnika i 200 samoglasnika koji čine svetske jezike. U toku prve godine naš mozak počinje da se specijalizuje i prilagođava zvukovima koje najčešće čujemo. Deca već brbljaju na maternjem jeziku. Čak i novorođenčad plaču sa akcentom, imitirajući govor koji su čula dok su bila u materici. Ova specijalizacija takođe znači odbacivanje veština koje nam nisu potrebne.
Nema sumnje da su prve godine života ključne za usvajanje sopstvenog jezika. Istraživanja napuštene ili izolovane dece pokazala su da ako ne naučimo ljudski govor u detinjstvu, kasnije to ne možemo lako da nadoknadimo.
Međutim, ta granica nije ista za učenje stranih jezika.
Na primer, u porodici koja je imigrirala u neku stranu državu, obično će deca naučiti jezik mnogo brže od roditelja. To može biti zato što deca u ovom slučaju strani jezik non-stop slušaju u školi, dok roditelji slabije komuniciraju, naročito ukoliko ne rade. Deca, takođe, imaju potrebu da što pre nauče novi jezik, jer je savladavanje jezika ključno za njihov društveni opstanak – sklapanje prijateljstava, prihvatanje, te uklapanje u društvo. S druge strane, veća je verovatnoća da će njihovi roditelji sklapati prijateljstva i razviti komunikaciju sa drugim doseljenicima koji govore isti jezik.
U desetoj godini najbolje savladavamo strane jezike
Studija zasnovana na onlajn kvizu, u kojem je učestvovalo gotovo 670 000 ljudi, otkrila je da je za postizanje znanja engleske gramatike nalik maternjem jeziku najbolje početi sa oko deset godina, nakon čega ta sposobnost opada. Međutim, studija je takođe pokazala da s vremenom možemo da budemo sve bolji u jezicima, uključujući naš sopstveni. Na primer, gramatiku sopstvenog jezika sasvim savladamo tek sa oko trideset godina. Ova tvrdnja ide u prilog zasebnoj onlajn studiji koja pokazuje da čak i izvorni govornici do srednjih godina uče po jednu novu reč dnevno na svom jeziku.
Ljudi se ponekad pitaju šta je najveća prednost učenja stranih jezika – da li ću zaraditi više novca, hoću li biti pametniji i slično. A zapravo najveća prednost poznavanja stranih jezika je mogućnost komunikacije sa više ljudi.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0