Mindset rasta – šta je to stanje uma i kako se podešava uz pomoć NLP tehnika?
🕑 6 min čitanja
Sadržaj
sakrij
Način na koji razmišljamo ima veliki uticaj na to šta će nam se dešavati u životu. Stanje uma ili mindset je najlakše objasniti kao skup uverenja što oblikuju naš način razumevanja sebe i sveta oko sebe. Dakle, slika koju o sebi imamo i sve ono što o sebi verujemo suštinski utiče na naš uspeh, odnosno neuspeh.
Uglavnom se govori o dva osnovna načina razmišljanja – fiksni i mindset rasta. Ako imate fiksni način razmišljanja, verujete da su vaše sposobnosti fiksne osobine i da se ne mogu promeniti. Osobe koje razmišljaju na ovaj način veruju da talenat i inteligencija dovode do uspeha i da trud nije potreban. Isto tako, loše rezultate doživljavaju kao veliki poraz i neuspeh.
Sa druge strane, ako imate mindset rasta, verujete da se vaši talenti i sposobnosti mogu vremenom razviti kroz trud i upornost. Rad na sebi i stanje uma orijentisano ka rastu pomažu i da neuspehe doživimo kao priliku za učenje i napredak. Dobro je što se naš um može “podesiti” uz pomoć određenih NLP tehnika tako da lakše prevazilazimo životne izazove i poteškoće.
Kako NLP metode pomažu da podesite mindset?
Metode neuro-lingvističkog programiranja (NLP) pomažu da uočite i promenite negativne misaone obrasce, pretpostavke i procese. NLP tehnike imaju veliku primenu u ličnom rastu i razvoju, pa se stoga koriste za poboljšanje međuljudskih odnosa. Međutim, ključno je što uz pomoć NLP strategija fiksni mindset može prilagoditi i promeniti u mindset rasta. Ovo pitanje je jedno od ključnih na treninzima i obukama kao što su NLP Basic ili NLP practitioner.
Kada tražite odgovarajuću NLP edukaciju za sebe, bitno je da je akreditovan program i da radite sa sertifikovanim trenerima. Primera radi, NLP praktičar obuhvata nekoliko modula, gde se kroz različite teme i identifikovanje i razumevanje vrednosti i uverenja radi na izgradnji novog načina razmišljanja. Samo uz podršku i vođstvo internacionalnih NLP coach-a moguće je zaista razumeti sledeće tehnike i kako se one primenjuju u svakodnevnom životu.
Sidrenje
Sidrenje je jedna od najčešćih NLP tehnika, a ima veliku moć da poboljša našu sposobnost da držimo svoje emocije pod kontrolom. Cilj ove metode je da se određeno mentalno ili emocionalno stanje “usidri”, tj. poveže sa sidrom – nekom lepom slikom, rečju ili gestom (šta god da izaberemo).
Kako se koristi NLP tehnika sidrenja?
Izaberite trenutak kada ste iskusili pozitivno osećanje koje želite da izazovete u drugim situacijama. Primera radi, osećanje postignuća u trenutku kada ste dobili unapređenje ili položili ispit. Sada u tu sliku “unesite” sve povezane čulne znakove: šta ste videli, osetili, čuli, pomirisali?
Dovedite sećanje do najintenzivnije tačke, a zatim povežite svoja osećanja sa sidrom (npr. zavrtite prsten na prstu, štipnite ušnu resicu ili pritisnite palac). Napravite kratku pauzu i ponovite sve ove korake. Potom testirajte sidro, tj. uštinite uho da bise izazvali intenzivan osećaj postignuća.
Metodu sidrenja možete koristiti kad god vam zatreba emocionalno podizanje.
Sidrenje se zasniva na psihološkom konceptu uslovljavanja, pri čemu stimulus pokreće određene odgovore. Sidrenje vam pomaže da dobijete odgovor koji želite kroz ponavljanje.
Reframing (Promena okvira)
Od velike pomoći za izgradnju mindseta orijentisanog na rast biće vam NLP tehnika promene okvira, odnosno reframing. Naime, ova metoda se bazira na posmatranju neženjenih događaja iz drugog ugla, odnosno iz drugih okvira. Dakle, uz pomoć ove strategije možete da otvorite um novim mogućnostima koje vam predstoje umesto da se bavite negativnostima. Ukratko, preoblikovanje menja fokus sa negativnog na pozitivno i osnaženo.
Kako preformulisati misao, osećanje ili ponašanje?
Identifikujte misao, osećanje ili ponašanje koje želite da promenite. Uspostavite kontakt sa najdubljim delom sebe koji izaziva negativno raspoloženje i stres. Ovo može biti slika, glas, izraz itd.
Pronađite pozitivnu nameru iza tog dela. Recimo da imate strah od javnog nastupa. Slika pune sale slušalaca u vama izaziva anksioznost, jer želi da vas zaštiti (od sramote). Dakle, namera koja postoji je dobra, ali je odgovor neadekvatan. Ako se fokusiramo na pozitivnu nameru, možemo da pokušamo da odgovorimo na dva ili tri načina koji će nam pomoći da tu istu nameru ostvarimo. Na primer, možemo da priznamo sebi da se bojimo da ćemo biti ismejani i odbačeni, ali da upravo zato biramo da se dobro pripremimo i istupimo da govorimo javno, a ne da to neko drugi radi umesto nas.
Reframing se koristi kao terapeutska tehnika zbog svoje sposobnosti da modifikuje percepcije. Različiti delovi mozga pokreću sećanja i emocije: sećanja se čuvaju u hipokampusu, dok amigdala uglavnom kontroliše emocije.
Kada se priseća prošlih događaja, amigdala reaguje tako što pokreće emociju koja replicira prvobitnu. Međutim, preoblikovanje nas podseća da priroda te emocije nije fiksna i da možemo da razbijemo automatske obrasce i dajemo prioritet racionalnim odgovorima.
Meta-modeliranje
Meta-modeliranje je jedna od najmoćnijih NLP tehnika. Daje vam mogućnost da identifikujete ograničenja koja ste sami sebi postavili i koja vas (možda) sprečavaju da pronađete svoju sreću. Najlakši način za meta-modeliranje je osvrt na reči koji koristite u svakodnevnom životu. Posebnu pražnju obratite na to da li možda ne generalizujete ili pretpostavljate stvari.
Možda ste skloni izjavama “Uvek sam tako nesrećna/nespretna” ili “Sve su žene/muškarci isti”? Ili težite tome da “čitate misli” sagovornika: Marko me danas nije pozdravio, mora da je ljut na mene”? Ako imate nisko samopoštovanje, može se dogoditi da ignorišete komplimente koje vam ljudi upućuju, a prekomernu pažnju poklonite kritikama. Vremenom, to vas može dovesti do misli kao što je “Ljudi me ne smatraju privlačnom”.
Kako koristiti NLP tehniku meta modeliranja?
Procenite svoje misli i preipitajte proces negativnog misaonog procesa. Ako uhvatite sebe da mislite “ljud me ne smatraju privlačnom”, pitanja za meta-modeliranje bi bila: “Koje osobe konkretno?” i “Kako to znaš?”
Velike su šanse da će vaši odgovori uključivati generalizovanu izjavu sa rečima „uvek” ili „nikad”. Onda je vreme da se zapitate da li ste realni tvrdeći da stvari uvek stoje ovako.
Prilikom meta-modeliranja, takođe je korisno pitati se o alternativnim pravcima delovanja. Primera radi, u izjavi „ako ne smršam, osećaću se kao potpuni promašaj“, zapitajte se da li je osećanje promašaja i neuspeha vaša jedina opcija.
Meta-modeliranje vas može podstaći da razvijete zdrave navike kao što su slušanje sebe i promenu ograničavajućih misli. Vremenom možete da postanete veštiji u suočavanju sa dubokim strahovima, te da smanjite napetost i anksioznost.
“Zamena” metoda
SWISH metoda ili metoda zamene za cilj ima da identifikuje mentalne i emocionalne okidače negativnosti i da ih zameni idealnim odgovorom. Time trenirate svoj mozak da pokrene „srećniji način rada“ kad god negativne misli i emocije počnu da vas nadvladavaju.
Kako se koristi SWISH NLP tehnika?
Identifikujte osećaj koji izaziva anksioznost. Možda ste zabrinuti zbog rezultata ispita iako ste dali sve od sebe da se pripremite za njega? U ovom slučaju, osećaj okidača bi bila nervoza. Zatim, saznajte kako vaš um i telo reaguju na takva osećanja. Da li imate osećaj čvora u stomaku, možda grickate nokte ili cupkate nogom? Napravite vizuelnu sliku konteksta u kome se to dešava (kao da ulazite u učionicu gde se ispit polaže).
Razmislite o tome kako biste u idealnom slučaju želeli da se ponašate u toj situaciji. Da ste samouvereni, optimistični, pripremljeni. Zamenite nervozu i tremu ovim osećanjima. U svom umu vizualizujte negativno stanje i zamenite ga novim pozitivnim. Vežbajte SWISH metodu nekoliko puta da osigurate uspeh.
Metoda “zamene” je tehnika vizualizacije vođena principom da je videti verovati. Zapravo, istraživačke studije su pokazale da naš mozak ne pravi razliku između stvarnih i izmaštanih (vizuelizovanih) događaja.
Prednosti savladavanja ove tehnike uključuju poboljšan emocionalni učinak i miran i samouveren pristup znajući da ne morate da dozvolite da negativne misli dominiraju vašim životom.
Da li imate fiksni ili mindset rasta?
Da biste proverili da li imate fiksni mindset ili stanje uma usmereno ka rastu, čitajte sledeće izjave i odlučite se sa kojima se najviše slažete:
- Ljudi se rađaju sa određenim koeficijentom inteligencije i to nije nešto što se može promeniti.
- Bez obzira ko ste, ne možete mnogo učiniti da poboljšate svoje osnovne sposobnosti i ličnost.
- Ljudi su sposobni da promene ko su.
- Možete naučiti nove stvari i poboljšati svoju inteligenciju.
- Ljudi ili imaju određene talente, ili nemaju. Ne možete samo da steknete talenat za muziku, pisanje, slikanje ili atletiku.
- Učenje, naporan rad i vežbanje novih veština su načini za razvoj novih talenata i sposobnosti.
Ako ste skloni da se najviše slažete sa izjavama 1, 2 i 5, onda verovatno imate fiksni način razmišljanja. Međutim, ako se najviše slažete sa izjavama 3, i 4, 6, onda verovatno imate mindset orijentisan ka rastu.
U svakom slučaju, dobro je znati da se uz redovno korišćenje NLP tehnika moguće raditi na podešavanju mindset-a i unapređenju opšteg kvaliteta života.
Foto: Pexels.com
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0