Da li je PLUS test najbolja provera bezbednosti auto-sedišta?
🕑 3 min čitanja
Baveći se bezbednošću saobraćaja, te praćenjem primene zakona, statistike stradanja dece i korišćenja sigurnosnih sistema za vezivanje u evropskim zemljama (pre svega u njima jer je Srbija u Evropi i implementirali smo većinu pravila i standarda bezbednosti Evropske komisije), primećujemo da su skandinavske zemlje najnaprednije po pitanju sigurnosti dece u automobilima. Poznato je da se u Skandinaviji deca voze unazad, suprotno smeru vožnje bar do treće godine, što je mnogo duže nego u ostatku Evrope. Roditelji misle da je to zbog toga što Skandinavci imaju strožije zakone, ali nije tako. U Švedskoj, u kojoj se i sprovodi PLUS test, zakoni i regulative su isti kao i u većini evropskih zemalja.
Šta je švedski PLUS test ukratko?
To je test dečijih auto sedišta pri frontalnom sudaru koji sprovodi Švedski saobraćajni institut (VTI). Test se vrši pri brzini od 56 km/h i prilikom testiranja put kočenja je kraći nego kod drugih testova, što znači da je najpribližniji realnom sudaru. Tokom testiranja koriste se testne lutke najnovije generacije. Plus test je jedini test dečijih auto sedišta koji meri istezanje detetovog vrata prilikom sudara. U skoro svim auto sedištima koja se postavljaju u smeru vožnje istezanje vrata je veće nego što bi trebalo da bude prema bezbednosnim standardima. Zbog toga samo sedišta koja se koriste suprotno smeru vožnje prolaze ovaj test sa pozitivnim ocenama. Plus test, kao ni ADACov test dečijih auto sedišta, nije obavezan.
Švedski nacionalni institut za istraživanje saobraćaja (Swedish National Road and Transport Research Institute) već decenijama testira dečija auto sedišta, te su ti rezultati roditeljima poznati i dostupni iz godine u godinu. Prateći rezultate sami roditelji vide koliko je bezbednije decu voziti suprotno smeru vožnje pa se zato odlučuju za auto sedišta koja se mogu što duže koristiti unazad.
Još 1975. vodine VTI je u testovima koje je sprovodio, počeo da meri i opterećenje na vrat prilikom sudara. Prvi test te vrste bio je T-Standard Test, prethodnik današnjeg PLUS Testa. T-Standar test je bio obavezan u Švedskoj, ali pošto prema pravilima Evropske Unije to nije dozvoljeno, 2008. je nešto izmenjen i od tada se naziva PLUS Test. On je dobrovoljan, nije obavezan za sva auto sedišta, tako da proizvođači dečijih sedišta sami prijavljuju određene modele na testiranje.
Ovaj test se obavlja pri većoj brzini i sa kraćom putanjom kočenja nego testovi prema evropskim standardima ECE R44 I R129, kako bi se sedište stavilo u situaciju što približniju realnim sudarima.
Šveđani zapravo imaju dvostruke oznake na dečijim auto sedištima, oznaku ECE regulacije i oznaku Plus testa. Sedišta koja nemaju ovu drugu oznaku, nisu prošla test ili ih proizvođači nisu ni dali na testiranje znajući da neće proći test.
Plus test je trenutno test sa najstrožijim kriterijumima na svetu. Testiranje se obavlja na testnoj klupi pri brzini od 56,5 km/h, koriste se lutke za testiranje najnovije generacije, takozvane Q-dummies. Osim što su najpribližnije uzrastu deteta za koji je sedište napravljeno, lutke u sebi imaju senzore koji beleže ponašanje i istezanje kritičnih delova tela u sudaru. Putanja kočenja je kraća pa su sile sudara koje deluju na lutke za testiranje mnogo jače. Pored svih ostalih parametara meri se istezanje vrata prilikom frontalnog i bočnog sudara. Ovaj test ima mnogo nižu granicu za maksimalno opterećenje vrata od ostalih testova pa zbog toga do sada ni jedno dečije auto sedište za decu do 18kg a koje se koristi u smeru vožnje, nije dobilo pozitivne ocene. Auto sedišta koja polože Plus test imaju posebnu oznaku, a spisak onih sedišta i modela koji su prošli test nalazi se na internet stranici www.vti.se
Zbog čega se naglašava i obraća pažnja na opterećenje koje trpi vrat deteta u sudaru? Kod male dece težina glave čini čak 25% težine celog tela, dok je kod odraslih to 6%. Zbog toga što je glava dosta velika i teška, a vrat još uvek nedovoljno razvijen u trenutku sudara kretanje glave ka napred dovodi do istezanja vratnog dela kičme, pucanja i povreda opasnih po život.
Autor
Ivana Mihajlović
Savetnica za dečija auto-sedišta
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0