Kako pomoći bebi da prohoda
🕑 4 min čitanja
Prohodavanje je jedna od najuzbudljivijih ali i najizazovnijih razvojnih faza za mališane. Zato ne treba da forsirate bebu da što pre napravi prve korake, već joj obezbedite sigurno i podsticajno okruženje za prohodavanje.
Evo kojih tačno pravila treba da se pridržavate da biste pomogli detetu da brže i lakše prohoda.
1. Pustite da stvari idu svojim tokom
Za početak imajte na umu da ne prohodavaju sve bebe u isto vreme. Neke naprave prve korake već sa devet-deset meseci, dok se druge oslobode tek s godinu i po. I to nije nikakav bitan parametar razvoja. Jednostavno, kao što nekoj deci počnu ranije da niču zubići, a nekoj kasnije, tako se neka pre odvaže da naprave prve korake, a druga kasnije krenu da istražuju svet svojim nogicama. Zato dete po ovom pitanju ne poredite sa decom istog uzrasta iz vaše okoline. Umesto toga izanalizirajte da li je ono prošlo sve faze koje je trebalo da prođe pre hodanja. Preispitajte se da li je usavršilo sedenje, to jest može li da sedi samostalno bez potpore i da se podigne i spusti iz sedećeg položaja. Preispitajte se da li je prošlo fazu puzanja, samostalnog stajanja, održavanja ravnoteže i koračanja uz nameštaj. Ako shvatite da je sve te faze usavršilo, možete početi da ga stimulišete da hoda. A ako procenite da je neku fazu preskočilo ili je nije dovoljno dobro savladalo, najpre mu pomozite da nju savlada, pa potom pređite na podsticanje hodanja. Jer, kad dete postupno savlada sve ove faze, brže će i lakše samostalno prohodati, kažu stručnjaci.
2. Radite ove vežbice
Stavite bebu na malu stolicu tako da joj kolena budu pod uglom od 90 stepeni a stopala dodiruju pod. Stavite neku igračku ispred nje, ali na dovoljnoj udaljenosti da mora da ustane kako bi je uzela i zamolite je da vam je doda, pa da ponovo sedne. Pritom budite u blizini kako biste je pridržali u slučaju da izgubi ravnotežu. Kad ispuni zahtev, ponovite sve, ali ovaj put igračku stavite na drugu tačku (pomerite je malo ulevo ili udesno) i ponovo zatražite da vam je doda. Osim što će jačati mišiće nogu i leđa, koji su ključni za prohodavanje, kroz ovu vežbicu beba će usavršavati ravnotežu i pravilno oslanjanje na stopala, čime će dodatno podržati vlastitu težinu tela.
Dalje, stavite bebu da stoji uz kauč i neka se jednom rukom drži za njega, a za drugu je vi ovlaš držite. Na drugi kraj kauča postavite neki predmet i podstaknite je da ode da ga uzme. Ponovite to nekoliko puta i – videćete, beba će brzo pustiti vašu ruku i početi da održava ravnotežu slobodnom rukom.
Iz iste početne pozicije, dok beba stoji pored kauča i pridržava se jednom rukom za njega, vežbajte šutiranje lopte. Jednostavno na pod ispred njenih stopala stavite neku laganu krpenu loptu i podstičite je da ide za njom i da je kotrlja. Kad dođete do kraja kreveta, vratite se nazad, vežbajući drugu nogu.
3. Dopustite detetu da oseti tlo bosim nogama
Veoma je bitno da, kad god imate priliku, dozvolite detetu da se na podlogu oslanja bosim nogama – bez obuće, a po mogućstvu i bez čarapica. Na primer, u domu na podlozi na kojoj ne može da se povredi, leti na travnjaku, betonu… Na taj način bebin mozak će preko stopala prikupljati informacije o tome po kakvoj podlozi hoda (glatkoj, neravnoj, čvrtoj, mekoj) i prilagođavaće mišiće, zglobove i uopšte kretanje karakteristikama podloge na kojoj se nalazi.
4. Ne nudite mu dubak i guralicu
Ostavimo po strani debate stručnjaka na temu da li korišćenje dupka i guralice deluje ili ne deluje loše na razvoj bebinih kukova, kolena i kičme, njihovo korišćenje u prohodavanju i usavršavanju hodanja svakako nije preporučljivo, jer otežavaju detetu savladavanje ovih veština. Dok njih koristi, bebac se mahom oslanja na prste i prednji deo stopala, a ne celim stopalom na podlogu, kao što bi trebalo, i odguruje se umesto da korača. Zato, zaobiđite ova pomagala.
5. Ne držite mališana za ruke
Koliko korišćenje dupka i guralice ne pomaže u fazi prohodavanja, toliko ni vođenje deteta za ručice i držanje ispod ramena nije od koristi u ovom razvojnom periodu. Umesto da ga vodite na taj način, idite u korak za mališanom dok god je nestabilan, pa kad zatreba, pridržite ga u predelu struka.
6. Postarajte se da mu je okruženje bezbedno
Poslednji, ali ne i najmanje bitan savet glasi – prilagodite prostor u kom dete uči da hoda njegovim potrebama. Zaštitite oštre ivice i ćoškove nameštaja, tako da ono ne može da se povredi ako padne ili naleti na njih. Sa poda sklonite sve predmete na koje može da se nabode, oklizne i zapne, a ako su vam podovi u kući suviše klizavi i neravni, postavite podne puzle od stiropora po kojim će moći da usavršava hod. Zahvaljujući tome, i kad bude padalo, što je neminovno, neće se ozbiljnije ozlediti te neće razviti strah i prestati da usavršava samostalan hod.
Dovoljno je osam vezanih koraka!
Najzad, ako se pitate kako ćete znati da je dete savladalo samostalno hodanje, odgovor je jednostavan – brojte mu korake. Kad napravi osam vezanih koraka, znajte da je uspešno prošlo i ovu razvojnu fazu.
Author
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0