Nagradni sistem u vaspitanju dece
🕑 2 min čitanjaDa li je ispravno vaspitanje dece u duhu “nagrada i kazna” ili smo ovaj sistem odavno prevazišli kao društvo?
Psiholozi kažu da su nagrade i kazne uslovne, a da je ljubav prema deci bezuslovna. Kako promeniti razgovor s decom, a samim tim i njihovo ponašanje?
Mnogi od nas odrasli su u sistemu vaspitanja koje je uključivalo kazne, pa je razumljivo zašto se danas kao roditelji oslanjamo na to u vaspitanju svoje dece. Međutim, prema psiholozima, sistem kažnjavanja može lako da eskalira u konflikt i da prekine proces učenja. Kazne kod dece predstavljaju okidač za “beži ili bori se” odgovor. Tada se frontalni korteks mozga zamračuje, a primat preuzima osnovni mehanizam odbrane. Kazne podstiču ili buntovništvo ili osećaj besa, sramote, a u nekim slučajevima utiču i na potiskivanje emocija.
Da li su nagrade pozitivan izbor?
Nagrade su, baš kao i kazne, mač s dve oštrice. One trenutno mogu da kontrolišu ponašanje deteta, ali taj efekat brzo bledi, a može čak i da se obije o glavu, kažu psiholozi.
Studije su pokazale da nagrade smanjuju našu prirodnu motivaciju i užitak. Istraživanja su pokazala da deca koja vole da crtaju, a plaćeno im je za to, crtaju manje od dece koja nisu dobila novčani podsticaj. Ovo se u psihologiji naziva “efekat preteranog opravdanja”- produžena nagrada baca senku na detetovu unutrašnju motivaciju.
Naredni koraci roditelja
Ceo koncept nagrađivanja i kažnjavanja bazira se na negativnim pretpostavkama o deci. Da je potrebno da se kontrolišu i oblikuju i da nemaju dobre namere. Ali kada uvidimo na šta su naša deca sve sposobna (da su empatična, kooperativna, timski igrači i da su vredna), to menja način na koji razgovaramo i pristupamo njihovom vaspitanju.
Deca se ne tuku, ne ignorišu roditelje i nemaju napade besa bez razloga. Kada im pristupimo s ciljem da zaista saznamo šta se dešava, naša pomoć ima značajnije i dugoročnije efekte. Čak i sam pokušaj da saznamo šta se događa ispod površine umanjuje odbrambeni stav dece, te ona postaju otvorenija da čuju i saznaju pravila. Samim tim znaju i granice a na kreativniji način rešavaju probleme.
Ideja kažnjavanja bazira se na poruci: “moraš da patiš za ono što si uradio ili nisi uradio”. Mnogi roditelji zapravo ne žele da ovako komuniciraju sa svojom decom. Dobra vest je da i bez kažnjavanja možete da postavljate granice i vodite decu.
Na primer, umesto da kažete: “Ako se ne budeš lepo igrao, ideš kući”, recite: “Ponašaš se malo agresivno. Nije bezbedno igrati se na ovakav način, zato ću te skloniti na sigurnije mesto dok se ne smiriš”.
Ma koliko iracionalno ili teško delovalo ovako reagovanje, zapravo na taj način deci govorite: “Vidim te i ovde sam da te razumem i pomognem ti. Na tvojoj sam strani i rešićemo svaki problem zajedno”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici.
Povezane vesti
Komentariši objavu
Trenutno nema komentara na ovu temu.
0